Kada je 129. igračica sveta pobedila prvu u prvom kolu Wimbledona

Pred kraj Bombardovanja Srbije, u Londonu je počeo Wimbledon.

Titulu je branila prva igračica sveta Martina Hingis, a među prvih deset nosilaca bile su i Štefi Graf (2), Lindzi Devenport (3), Monika Seleš (4), Venus Vilijams, Aranča Sančez Vikario, Meri Pirs i Serena Vilijams, koja se zbog gripa povukla nekoliko dana pred sam turnir. Prelepa Kurnjikova je bila miljenica publike, a Kim Klajsters je kroz kvalifikacije došla do glavnog žreba i probila se do 4. kola gde nije mogla dalje od starije sestre Vilijams.

Jugoslavija, odnosno ono što je od nje ostalo, je u tom trenutku bila gotovo nevažna.

Monika je uveliko igrala za SAD, Tatjana Ječmenica nije igrala, a Sandra Načuk je bila jedina naša teniserka. U prvom kolu je izgubila 6:1, 6:0. Osim nje, u dublu su nastupali tada mlađani Nenad Zimonjić i Nebojša Đorđević, ali su i oni poklekli u prvom kolu.

U prvom kolu je izgubila i Martina Hingis, vladajuća šampionka, svetski broj jedan i prvi nosilac, a za senzaciju se pobrinula šesnaestogodišnja devojčica, 129. igračica sveta, koja je kroz kvalifikacije stigla do prvog kola. Nastupajući pod zastavom Australije, deklasirala je prvu igračicu sveta 6:2, 6:0.

Njeno ime je Jelena Dokić.


Sve je počelo godinu dana ranije, kada je Dokićeva osvojila US Open u juniorskoj konkurenciji. Na tom Wimbledon-u, prošla je do 1/4 finala, gde je posle velike borbe poražena od takođe kvalifikantkinje Aleksandre Stivenson.

Koliko je ta pobeda u 1. kolu bila velika, govori niz koji je Martina imala od US open-a 1996. godine, sa uzastopnih deset Grand slam polufinala, a do danas je Jelenina pobeda, pobeda najniže plasirane igračice nad prvim nosiocem na svim Grand Slamovima.

Jelena je naredne godine došla do polufinala Wimbledona, a na Olimpijskim igrama u Sidneju u meču za 3. mesto izgubila je od Monike Seleš. U duelu dve teniserke rođene svega stotinak kilometara jedna od druge, pobedila je starija i uspešnija.

U karijeri je stigla do 4. mesta WTA liste, tada nastupajući za Jugoslaviju, osvojila je šest WTA titula u 14. WTA finala.

Iako je bilo jasno da je sposobna za najviše domete, to se nažalost nije ostvarilo.

Kombinacija loše sreće, povreda, porodičnih problema i nesuglasica, tek, dobar deo profesionalne karijere provela je pauzirajući, i pokušavajući da se vrati sa pauza.

Čim bi malo duže uspevala da održi nivo igre, napredak na WTA listi je bio očigledan. Tako je iz jednog od kambekova 2009. Stigla u ¼ finale Australian Opena, a 2011. je stigla do dva WTA finala, okitivši se titulom u Maleziji. Poslednji meč u singlu odigrala je 2012. godine, a početkom prošle, 2014. godine, pokušala je još jednom da se vrati, ovoga puta takmičenjem u dublu na Australijan openu. Nije prošla prvo kolo.

Ove godine bila je deo turnira veterana u Melburnu, a društvo su joj pravili Lindzi Devenport, Marion Bartoli, Martina Navratilova, Barbara Šet, Rene Stabs i drugi.

Bilo kako bilo, nedostajaće.