Ko se seća ovoga - Šeferovo čudo u Karlsrueu…

Kada u izvan Nemačke pomenete "čudo na Vajldaparku" malo ko će se setiti. Ali, većina sredovečnih je sposobna da u sećanje prizove lik Vinfrida Šefera. "Vini" je pojam za fudbal u Karlsrueu. Kao igrač on je praktično na početku karijere osvojio titulu u Gladbahu krajem šezdesetih, ali je zbog konkurencije majstor-Necera napustio "Ždrebce" i propustio najveći deo velike žurke u Gladbahu sedamdesetih. Zanimljivo, kada je otišao u Ofenbah, imao je priliku da odmah osvoji trofej. Kup je bio odložen zobg meksičkog Mundijala, pa je igrao sa Kikersima u meču za pehar i postao verovatno jedinstveni slučaj u istoriji fudbala, u istoj sezoni u razmaku od par meseci osvojio je kup i prvenstvo države, sa dva različita kluba. Kasnije je igrao za Karlsrue koji je ispao tih godina, pa se vratio u Gladbah, na vreme da se raduje UEFA-kupu protiv Zvezde 1979. U finalu je pala Crvena zvezda, 1:1 na "Marakani" kada je Jurišić savladao svog golmana Diku Stojanovića, u revanšu je Danac Simonsen sa penala doneo pehar Nemcima.

Šefer je bio poznat kao borbeni igrač sredine terena, fizički jak, takve su bile i ekipe koje je trenirao.

Kalrsue iz devedesetih je njegovo remek delo. Naime, Vini je odmah po završetku fudbalske karijere počeo trenersku, u Karlsrueu. Klub je bio u silnim finansijskim problemima, u prvom meču kada je plavokosi početnik seo na klupu izgubili su 8:0. Taj poraz je pripisao odsustvu sreće. Uvek je stajao uz igrače, te sezone počeo je sa remijem u tri meča, igrali su pred 2000 ljudi. Na kraju, u poslednjem kolu

40 000 je gledali kao plavo-beli pobeđuju Sankt Pauli i posle više od decenije su se vratili u Bundesligu.

Ali, morali su da sačekaju devedesete za baš velike stvari.

Recimo, klub je 1992. završio kao osmi, prvi put u istoriji  gornoj polovini tabele. Ali, to je bilo tek zagrevanje. Naredne godine su bili šesti. A onda je usledio strašan niz u UEFA kupu. Valensiji su spakovali sedam golova kod kuće, iako je tim Peđe Mijatovića dobio na "Mestalji" 3:1 u prvom meču. "Evropa Edi", kako su posle tog meča zvali napadača Edvina Šmita je dao čak četiri gola. Prošli su Bordo, pa Boavištu u četvrtfinalu i pali u top četiri fazi, dva remija sa Kazino Salcburgom, ali primili su gol kod kuće, to je odlučilo.

Par godina kasnije, Šefer je sa svojim timom igrao i finale kupa, zaustavio ih je mimimalcem Lautern. Tih godina su redovno plavo-beli bili u Evropi, 1997. i 1998. ispadali su u osmini finala, od Brondbija i Spartaka iz Moskve na produžetak. Klub je afirmisao veliki broj igrača iz svoje škole, u Karlsrue su afirmaciju stekli Kan, Novotni, Memet Šol, sadašnji direktor Krajcer.

Šefer je otišao 1998. tačnije smenjen je u sezoni u kojoj su ispali iz lige. Vratili su se 2008, ali to je kratko trajalo. Legendarni trener je biran čak u gradsko veće, ali nije mogao da se posveti političkim obavezama jer je posle neuspeha na klupi Štutgarta, otišao iz Nemačke. Bio je selektor dosta egzotičnih reprezentacija, Kameruna, Tajlanda, Jamajke, ali i raznih azijskih timova, bilo u zalivu, Iranu, ali i Dalekom Istoku.

Karlsrue je veliki deo našeg veka proveo u Cvajti, tu su i sada (bili su ukupno tri sezone u trećem rangu). U vrhu su, ali bez šanse za povratak. Nije bilo ni nekih većih rezultata u kupu, sredino nedelje će igrati protiv Augsburga, probati da prirede iznenađenje pred svojim navijačima. Derbi je na "Alijanc Areni" gde gostuje Leverkuzen, Frankurt u duelu timova koji su u proteklih sedam godina osvojili tri trofeja kupa gostuje Lajpcigu. Štutgart i Frajburg traže prolaz protiv trećeligaša Jan Regensburga i Arminije Bilefeld. Neke mečeve obradićemo u posebnim rubrikama.