Hrabro srce boksera Zvezdare - Došljak najbolji kadet Srbije, Glišiću srebro "zlatnim sjajem"

Prvenstvo Srbije u boksu, u svim uzrasnim kategorijama od kadeta do seniora, održano je u Subotici od 2. do 7. decembra. Učestvovalo je 86 klubova i ukupno 369 boksera i bokserki. Bokserski klub Zvezdara Olimp predstavljala su tri takmičara: Konstantin Došljak, Marko Glišić i Elmedin Gasi. I upravo ta trojica ispisala su jednu od najlepših i najhrabrijih priča ovogodišnjeg prvenstva.

Došljak je imao meč svakog dana. Njegova kategorija bila je najbrojnija u kadetima, tako da je u borbu za medalju krenuo od prvog dana prvenstva od osmine finala, preko četvrtfinala i polufinala, pa sve do velikog finala. U svakom od ta četiri duela pokazao je vrhunsku tehniku, zrelost i besprekornu pripremu. Njegove pobede bile su dominantne i ubedljive, a kruna svega bila je titula prvaka Srbije. Žiri, sastavljen od jugoslovenskih bokserskih legendi, na čelu sa Mirkom Puzovićem, proglasio ga je i najboljim kadetom Srbije, a pehar mu je uručio šampion i legenda boksa — Vukašin Dobrašinović.

Poseban značaj ovoj tituli daje i činjenica da je Konstantin u januaru ostao bez delova prstiju, a već u decembru postao prvak države. Na šampionat je krenuo skroman, u postu, noseći sa sobom ikonu Presvete Bogorodice izvor snage koji ga je, kako sam kaže, vodio kroz svaki meč do samog vrha.

Drugi takmičar BK Zvezdara Olimp, Marko Glišić, na državno prvenstvo je došao bez ijednog prethodnog meča. Ipak, na velikoj sceni ostvario je dve pobede, izborio finale i u borbi za zlato pružio snažan otpor iskusnom reprezentativcu Srbije. Osvojio je zasluženu srebrnu medalju, čime je potvrdio ogroman potencijal.

Treći predstavnik kluba, Elmedin Gasi, iako nije prošao eliminacije, pokazao je srce, borbenost i izuzetnu volju osobine bez kojih nema vrhunskog sporta.

Od 369 takmičara i 86 klubova, BK Zvezdara Olimp sa samo trojicom boraca osvojio je zlato, srebro, imao dva finalista i najboljeg kadeta države. To se ne događa slučajno. To se događa tamo gde se radi srcem, strašću i posvećenošću.

Sve to vodi nekadašnji šampion i reprezentativac, a danas trener i osnivač kluba — Zlatko Došljak. On je zajedno sa svojim sinom i ostalim takmičarima prošao pripreme pod najtežim uslovima: bez jutarnjih termina, bez adekvatnog prostora, trenirajući napolju, kasno, po kiši, usred školskih smena. Konstantin je na prvenstvo stigao čak i prehlađen zbog takvih uslova. I opet nisu odustali.

Jer šampioni se ne stvaraju u komforu. Šampioni se stvaraju u borbi, što najbolje potvrđuju reči trenera i oca Zlatka Došljaka.

"Ponosan sam kao trener, ali još više kao otac. Konstantin je u svakom meču pokazao lavovsku borbu, tehniku i ogromnu želju za medaljom. Otišli smo u postu i molili se pred ikonom Presvete Bogorodice i verujem da nas je baš Njena snaga vodila ka vrhu. Ova medalja ima posebnu težinu jer je osvojena posle životne borbe koju je moj sin prošao. On je danas simbol hrabrosti, primer svakom detetu i svakom čoveku koji misli da ne može dalje. Bog ponekad svojim vojnicima da najveće bitke da bi od njih napravio najveće pobednike", emotivan je bio Došljak.