INTERVJU - Duško Todorović: "Ja sam kao dizelaš, treba mi vremena, nisam vaspitan za incidente"

Apsolutno najveći događaj u svetu borilačkih veština je dolazak UFC u Beograd u avgustu. Ta organizacija je veća nego sve ostale zajedno u svetu MMA, a Srbija je postala tek 11. evropska zemlja koja će je ugostiti.

Naravno, biće tu i srpskih boraca koji nastupaju u UFC-u: Aleksandar Rakić debituje u teškoj kategoriji, dok će se u srednjoj boriti Duško Todorović.

Duško "Grom" (Thunder) Todorović ima 32 godine, a nedavno je potpisao svoj četvrti ugovor sa UFC, čime je organizacija pokazala da računa na njega. A kako i ne bi. Ovaj borac srednje kategorije je vrlo raznovrstan - zna stojeći, zna u parteru, ima crni pojas u brazilskom điju-đicuu, kao i tekvondou. Potpuno je svestran, ali…

E, to "ali" ga prati celu njegovu karijeru. Ko god ga je ikada gledao, jasno je da je u pitanju borac pun talenta i potencijala, ali nekako nikada do sada nije došlo do toga da taj potencijal ostvari.

Zašto? E, to je pravo pitanje. Neki njegovi drugari i drugarice iz tima i prijatelji-borci imaju frazu da je "previše dobar momak da bi bio toliko uspešan borac". On u intervjuu za Sportske odgovara da li je to tako i šta je ono što misli da mu fali da bi iskoristio maksimum svog potencijala.

"Da to znam, to bih sigurno sada i primenio, ha, ha. Ali u principu, ako se osvrnemo na to da sam dobar momak, mislim da ja prosto sport vidim na neki drugačiji način. Ja pokušavam uvek na treningu da ne gledam to kao borbu, kao takmičenje, već kao neku igru gde pokušavam, da se tako izrazim, da zeznem svog partnera, da ga uhvatim 'na foru'. I prosto da koristim veštinu i tehniku da dođem do rezultata koji želim. Naravno, sada neki borci pokušavaju sve da odrade na silu, a kad tom silom sve rade u borbi, onda naiđu na jačeg, pa onda bude problem. Tako se ja bar do sada trudim uvek da probam da svoje partnere, to jest protivnike, nekako preveslam, da ih zeznem na treningu, da ih uhvatim u neku završnicu gde im, postavim zamku. To je neki način na koji ja radim, na koji ja treniram. A što se tiče samih mečeva, primećujem da mi treba, što bi rekli kod nas, da sam dizelaš, da mi fali malo vremena da se aktiviram, ali kad se aktiviram, onda je sve u redu. Obično sve bude u najboljem redu".

Starsport

Da ne pričamo sada o taktičkim detaljima šta se radi, ali ovako sa strane se primećuje da nekad primiš više udaraca nego što bi trebalo i nego što objektivno treba da ih primaš. Niti ti fale refleksi, niti ti fali tehnika, niti ti fali bilo šta, nego gledamo i mislimo se: "čoveče, šta ti je?"

"Često se, a to sam primetio u poslednje vreme i to mi se dešava na treningu, da se ulenjim, uspavam, pa malo usporim borbu taman do te mere da mi prolaze tehnike. A u principu, trebalo bi realno da... Sada, opet, treba naći neku zlatnu sredinu. Ne valja baš odlazak u crveno konstantno, a opet, ako radiš prelagano, opet nije dobro, tako da... Konstantno istražujem sebe, istražujem i dalje, iako sam već 16 godina u MMA, a i pre toga sam imao skoro deset godina iskustva u borilačkim sportovima, tako da je to nekada ta priča".

Nije baš da je odgovor, ali je nastavak doneo objašnjenje - potreban je pravi čovek od poverenja da bude uz njega. Imao je to i ranije, ali to ističe sada da je važno, kada je promenio tim.

"Dobro je kad znaš da iza tebe stoji neko. Naravno, to sam imao i pre, u starom klubu, ali kad je došlo do te promene, kratak taj period je bio onako haotičan. I evo, sad sam opet ušao u te neke mirne vode. Što se toga tiče, ne moram da razmišljam. Evo sada po prvi put ne moram da razmišljam jer znam da ću imati koga da mi bude u uglu, ko je tu proveo sve vreme sa mnom na strunjači, šta radim i kad radim. Tako da je sa te strane to dosta bitna stvar za jednog borca, prosto da ima nekoga od poverenja u svom uglu. Do sada je tu uvek bilo pitanje da li će neko dobiti vizu ili neće, pa da li ću opet da povedem drugare sa mnom, što opet, mislim, nije isto. Na kraju krajeva, ja se borim unutra, ali opet je drugo kad mi trener kaže 'skoči', ja ću skočiti, neću ni da pitam zašto. A ovako, kad mi neko kaže čak i dobar savet, ako ne postoji to poverenje, onda to ne prođe baš najbolje".

Starsport

Do UFC-a je teško doći, a još teže ostati. Koliko je tebi teško jer nisi "treš toker", ne praviš šou, incidente, ne skrećeš pažnju na sebe?

"Ja sam prosto tako vaspitan, a tu je i neko vaspitanje koje sam stekao na strunjači već 16 godina. Oblikovao me je taj neki način da prosto sve što imam da kažem, ja kažem u samom borilištu, u oktagonu. A treš tok, ja nisam fan toga. Jasna mi je poenta i namera i funkcija toga, ali ja prosto nisam taj lik. I mislim da kada bih ja sada probao na silu nešto tako da uradim, da bi to smešno izgledalo. Prosto mislim da bi svako trebalo da bude ono što jeste, i da ako nešto pokušaš tako da fejkuješ i na silu da odradiš, to se prosto vidi i izgleda dosta smešno, kao što imamo prilike i da vidimo kod mnogih boraca".

Jedna od glavnih stvari o kojoj se pričalo jako dugo kada je tvoja karijera u pitanju jeste tvoje fizičko stanje, odnosno stanje posle povrede kolena. Bio si odličan u tvojoj poslednjoj pobedi i onda je došlo do otkazivanja meča u martu. Sada smo saznali epilog, ali kako to izgleda sada fizički i psihički, kakvo je stanje?

"Za sada je dobro, stvarno. Ne mogu da se žalim na treninzima, manje-više sve radim kao što sam i pre povrede radio, tako da je za sada sve super i tako će i da ostane. Nema šta, mislim da će u ovim pripremama sve proći u najboljem redu. Nadamo se uvek, mislim sport je sport, ne možemo da znamo kako će šta ići, ali za sada, ako je suditi po ovome što je do sada bilo, sve ide kako treba. Mislim da će ovo biti jedna dobra priprema i dobra borba prvog avgusta".

Nisi prvi, nisi jedini Srbin u UFC-u, ali, recimo, možemo da kažemo da si jedan od najzaslužnijih što je do ovoga došlo. I sam si rekao da si lokalpatriota, kako se osećaš kad znaš da će neki klinci od petnaest ili šesnaest godina, pa i mlađi koji počinju da treniraju, dobiti priliku da vide da je UFC stigao u Beograd, i da srpski borci mogu ne samo da odu do UFC-a, nego i da dovedu UFC ovde?

"Nisu to samo moje zasluge. Imamo Aleksandra Rakića, a i pre njega su tu bili i Bojan Veličković i Bojan Mihajlović i Darko Stošić, da ne nabrajam. Imamo dosta naših boraca koji su već prošli kroz UFC i opet stavili Srbiju na mapu, da se tako izrazim. Naravno da mi je drago. Uz Aleksandra sam jedini trenutno koji ima taj četvrti ugovor upisan. Tako da je, mislim, baš velika stvar i baš mi je drago što će mladi borci, svi ovi koji će tek da postanu i da počnu da se bave MMA-om, imati nekako, neću da kažem utaban put, ali imaće jasan put ka UFC. Znači, nije više ono neko neznanje i neka siva zona, nego znaš tačno kako može da se dođe do toga".

U uvodnom promo klipu smo te videli da pucaš na strelištu. To je u Americi deo identiteta, koliko to voliš i koliko ti uopšte paše taj američki "grubi, beskompromisni individualizam" (rugged individualism)?

"Ovo je samo igrom slučaja, neki splet okolnosti da se tako namestilo. Ali, meni je sve to zanimljivo. Mislim, ja sam i u ovom sportu jer mi je zanimljivo, jer volim da treniram, jer mi je sve to, kao što sam malo pre rekao, igra na treningu, tako da mi je i ovo neka igra. To pucanje mi je onako zanimljivo, jer nije lako, treba neka veština da ti pogodiš tu metu ili da bi u samom sportu napravio nešto. Tako da su sa te strane to neke paralele koje su slične sa sportom kojim se bavim. Volim da probam i kad u, na primer pucanju, probaš nešto novo, pa proradi taj dopamin, učiš, srećan si, znaš, osećaš se dobro. I prosto, taj progres kada osetiš u bilo čemu što voliš da radiš, onako, baš ti donese dobar osećaj".

Poruka za najmlađe koji tek počinju da treniraju?

"Pa, nema šta, poruka za sve nove takmičare, i borce, i ljude koji počinju da se bave MMA-om jeste samo da, kao prvu stvar, to moraju da vole. Ako to vole, da se ne brinu. Samo da budu uporni i disciplinovani, doći će i uspeh i rezultati".

Duško Todorović je nedavno potpisao četvrti ugovor sa UFC-om, a u Beogradu će se 1. avgusta boriti protiv Švajcarca Roberta Valentina.