Abiola Dauda za "Sportske": "Pamtim incident sa šamponima! Nisam hteo da uđem na teren, a sada bih izabrao Zvezdu za ceo život"

Nekadašnji napadač Crvene zvezde Abiola Dauda proveo je prethodnih nekoliko dana u Beogradu gde je bio u poseti kluba za koji je nastupao pre više od deceniju.

Iako se nije predugo zadržao u crveno-belom dresu. Iako možda nije postigao pregršt golova. Abiola Dauda je neko koga se navijači Crvene zvezde rado sećaju iako vremena za klub nisu bila najbolja. Možda baš zato. Uvek nasmejan, pozitivan, sa zapaženim učinkom u sezoni u kojoj je Crvena zvezda prekinula dominaciju Partizana i vratila titulu na ''Marakanu'' posle šest godina.

Dauda je u dresu Crvene zvezde odigrao 38 mečeva, postigao 17 golova i upisao sedam asistencija što svakako nije zanemarljiv učinak, a stigao je iz Kalmara kao slobodan igrač u tim koji je tada predvodio Rikardo Sa Pintu, da bi nakon toga funkciju šefa struke preuzeo Slaviša Stojanović.

Kakav je bio prvi Daudin osećaj kada se ponovo vratio na ''Marakanu''?

"Emocije su bile sjajne. Kao da nikada nisam odlazio. Bilo mi je drago što sam video kako klub izgleda. Otkako sam otišao, desilo se mnogo promena i mnogo toga drugačije izgleda infrastrukuralno. Bio je dobar osećaj ponovo izaći na 'Marakanu'. Osećao sam se ponosno što sam reprezentovao ovaj klub", počeo je Abiola Dauda za "Sportske.net".

Otkrio je da ga je čitav ambijent po dolasku pomalo i zastrašio. Do te mere, da je plašio da istrči na teren i debituje protiv Novog Pazara na stadionu "Rajko Mitić"

"Setio sam se kako je bilo kada sam debitovao. Sedeo sam na klupi, zatim sam se zagrevao... Ostalo je još nekih 20 minuta do kraja utakmice. Gledao sam u publiku, pratio atmosferu. Kada sam sve to video, želeo sam da odem i kažem treneru: 'Molim te, vrati me na klupu, ne želim da igram'. Ali, kada sam izašao na teren, osetio sam energiju navijača. To je prvo što mi je palo na pamet kada sam opet kročio na stadion. Emocije se nikada ne menjaju i zaista sam zahvalan što sam igrao za ovaj veliki klub".

Sada bi poželeo da je nekoliko godina mlađi kako bi iskusio klub na nivou na kojem se danas nalazi.

"Iskreno, voleo bih da sam nekoliko godina mlađi da igram u ovim vremenima za Crvenu zvezdu. Mislim da bih uživao. U moje vreme u klubu bilo je zaista teško napraviti rezultat. Osećam kao da igrači sada ni ne mogu da osete kako je bilo teško u tom periodu i da su zaista privilegovani što u ovom trenutku igraju za Crvenu zvezdu. Voleo bih da sam došao pet godina pošto sam potpisao. Milion puta bih voleo da se to desilo. Da nosim ovaj dres i da osetim navijače, definitivno bih voleo da sam dobio tu šansu da igram za ovaj klub u lepšim vremenima. Sve je sve mnogo bolje. Nažalost, život ne funkcioniše tako i nema kajanja. Uživao sam ovde u svakom trenutku, ali na kraju, ne bih menjao moj period proveden u klubu kako bih sada igrao. Tada sam radio sa mnogim ljudima koji su mi iskazivali ljubav, strast i poštovanje. To su radili i igrači, ali i navijači. Konekcija između svih nas je bila daleko bolja nego što sam maštao da će biti i ne bih to menjao ni za šta".

Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

U periodu kada je bio u klubu između 2013. i 2014. godine, klub je mučio muku sa strujom, sa toplom vodom... Tako je u oktobru 2013. izbio incident pred stadionom kada su pojedinim igračima razbijena stakla na automobilima, a bili ubačeni šamponi za tuširanje.

"Ono čega se najviše sećam su navijači. Sećam se incidenta sa šamponima, ali navijači su bili razlog zbog čega sam zavoleo klub. Da kreiraju atmosferu na stadionu, da pokazuju ljubav konstantno... To je nešto što nisam mogao nikada zamisliti da ću doživeti u karijeri. Kada sam bio mlađi, nikada nisam ni pomišljao da ću nekada igrati na stadionu čiji navijači prave takvu atmosferu. Ono što sam doživeo u Crvenoj zvezdi je nešto najbolje u mojoj karijeri. Klub pun strasti, koju imaju ne samo navijači već i ljudi koji rade u organizaciji. Zaista imam lepa sećanja. Na terenu i van njega. Bilo je dosta igrača koji su mi pomogli, navijači koji su me zaustavljali po ulici Beograda, slali poruke i čak plaćali kafe u restoranima".

Žali što nije uspeo da se upiše protiv Partizana i iskusi tu emociju.

"Definitivno... Mislim da sam igrao dva derbija. Voleo bih da sam postigao makar jedan gol. Nažalost, to se nije desilo i to je jedna od stvari zbog kojih žalim. Barem jedan bi značio i timu, ali i meni takođe. Znam koliko derbi znači svima".

Iako je igrao i u Švedskoj, Turskoj, Škotskoj i Holandiji gde takođe ima velikih derbija, nijedan ne bi uporedio sa srpskim.

"Mislim da nisam video nijedan derbi koji donosi toliko napetosti kao što je između Crvene zvezde i Partizana. Iako nisam mnogo uživao u samom fudbalu u derbiju jer je bilo dosta borbe, prekida, faulova... Mnogo emocija... Atmosfera je nešto što je specifično. Svako ko igra fudbal sanja o ovako nečemu. Atmosfera može da oblikuje tvoj karakter, može da te pojede... To je razlog zbog čega sam započeo da igram fudbal – da imam priliku za ovakvom atmosferom i za ovakvim navijačima. To  ti daje mnogo motivacije i energije, ali nažalost, fudbal u derbiju nije nešto u čemu sam uživao".

U kolikoj meri prati rezultate Crvene zvezde danas?

"Pratim klub, bio sam mnogo srećan kada su se vratili u Ligu šampiona i ponosan sam što opet mogu da se nadmeću sa najjačima. Voleo bih da sam uspeo i ja to da učinim sa klubom. Pratim većinu utakmica, a i ako ne stignem, tu su navijači koji me preko društvenih mreža obaveštavaju, mnogi i dalje šalju poruke".

Napravio je paralelu između vremena kada je on bio u klubu i ovog danas.

"Iskreno, uz dužno poštovanje sadašnjim igračima, ne može da se poredi. Velika je razlika. Sve čestitke sadašnjim fudbalerima, ali period kada sam ja bio u klubu je nešto drugo... Oblikovao me je kao čoveka, jedan od najtežih puteva koje sam iskusio u karijeri. Igrao sam i u Švedskoj gde mi nije bilo jednostavno, ali u poređenju sa Zvezdom je nešto drugo. Imali smo karakter, iskustvo, nije bilo egoista u timu, zbog čega smo i bili prvaci. Sve se promenilo, ljudi su se dosta promenili. Grad je postao sofisticiraniji, nije isto kao kada sam živeo ovde".

Sa bivšim saigračima nije u stalnom kontaktu. Mreže ih održavaju...

"Ne komuniciram mnogo sa bivšim saigračima. Znate kako život ide, svi odu na razne strane... Povremeno se javimo jedni drugima preko mreža, ali ne previše".

Tokom svoje karijere radio je sa brojnim trenerima, ali trenutno se jedno izdvaja. U pitanju je Peter Boš sa kojim je sarađivao u Viteseu i koji je ove sezone sa PSV osvojio titulu prvaka Holandije. Vodio je i Borusiju Dortmund... Kako kaže, ne iznenađuje ga napredak holandskog stručnjaka.

"Iskreno, nisam iznenađen što je uspešan sada jer je njegov stil fudbala bio neverovatan. Čak i tada, moglo je da se vidi... Voleo bih da se malo više cenio njegov fudbal u tom periodu. Mnogo mi se dopada način na koji njegov fudbal izgleda. Na koji način tim napada, pritiska, brani se...  Veruje u svoj način, iako ljudi tada nisu mnogo verovali u njega. Srećan sam zbog njega, mnogo sam naučio od njega i kao igrač i kao čovek. Voleo bih da sam proveo nešto više vremena s njim. Čestitao bih mu na onome što radi u PSV".

Za kraj nas je zanimalo: Kada bi mogao da igra za jedan bivši klub tokom čitave svoje karijere, koji bi odabrao u konkurenciji Kalmara, Vitesea, Giresunspora, Atromitosa, Hartsa?

"Ovo je vrlo jednostavno pitanje za odgovoriti. Uvek sam govorio, da u Zvezdi nije bila situacija kakva je bila, ostao bih mnogo duže jer sam voleo život ovde, grad, klub... Upoznao sam mnogo ljudi, stvorio vezu sa navijačima... Ako bih mogao da biram između svih svojih klubova u karijeri – ono što sam doživeo u Crvenoj zvezdi nisam nigde. U to vreme, nisam želeo da odem iz kluba, ali situacija je bila takva da sam morao. Ovo je najveći klub za koji sam igrao. Klub sa velikom istorijom i tradicijom", završio je Nigerijac za "Sportske.net".