Analiza - Grupa koju Srbija mora da prođe? Šta vi mislite?

Četiri godine kasnije, deja-vu iz Rusije.

Kada smo završili u grupi sa Brazilcima i Švajcarskoj, jeste kao da je već viđeno, ali sa druge strane ne mogu se povlačiti paralele.

Jer, Srbija je pre svega jača nego na prošlom Mundijalu, ima neuporedivo kompaktniji tim, kao i mnogo više samopouzdanja, a ima, zašto to ne reći i Dragana Stojkovića Piksija.

Dakle, nema mesta za poređenje. Švajcarci su ostali u top 10 u evropskom fudbalu, ali su prošli zenit. Murat Jakin je nasledio Petkovića, nastavio utabanom stazom, ali ni Šaćiri, ni Džaka, ni Rodrigez nisu u nekadašnjoj formi, niti igraju značajne uloge. To su problemi koje ih muče, organizacija tima nije problem, ali taj individualni kvalitet koji su stvarali neki igrači više nije toliko prisutan.

Švajcarska je u kvalifikacijama bila ispred Italijana, imali su i sreće zbog onog promašenog penala Žorginja, ali svejedno, zaslužili su prolazak. Imaju kontinuitet na velikim takmičenjima, to se mora poštovati. 

Što se tiče Brazilaca, tu nema nikakve priče, oni su jedna od najboljih ekipa na svetu, uvek su favoriti, recimo da nisu pobedili Švajcarce u grupi 2018. Dominirali su u Conmebol zoni, Tite ima strašan tim, mnogo opcija, ne oslanja se više toliko na Nejmara, teško je pobrojati sve zvezde. Na ruku nam ne ide što Brazilci od početka igraju dobro na šampionatima, retko prepuštaju bodove, lete na euforiji na svakom velikom takmičemju, kasnije se javljaju pukotine. I to je veliki problem za Srbiju koja prvu utakmicu igra protiv "Selesao".

Mečeva protiv njih i ne moramo da se prisećamo, dobili su nas 2:0 na Mundijalu, 1:0 u pripremama za SP kada su bili domaćini. Kao SR Jugoslavija, gubili smo dve prijateljske, jednom smo igrali nerešeno, uvek smo sa Brazilu bili neka vrsta sparing partnera. Nekadaša SFRJ je pobedila Brazil u Montevideu 1930. i četiri godine kasnije u prijateljskoj utakmic, posle toga nikada. Bilo je mečeva na Mundijalu, tukli su Jugoslaviju 1950. kao domaćini, četiri godine kasnije bilo je 1:1 u Švajcarskoj, u Nemačkoj 1974. bez golova. 

Treći rival u grupi je Kamerun. Iskreno, nismo očekivali da prođu, oni su daleko od nekadašnje slave, ali su afrički rekorder po broju učešća. Bili su domaćini šampionata Afrike, stigli su do polufinala, u baražu za Mundijal su tukli u baražu Alžir, iako ih je Slimani zaledio u prvoj utakmici u Duali gde su tada prvi put izgubili u istoriji. I kada su bili prežaljeni, napraviliu su podvig u gostima, Toko-Ekambe je u 124. minutu postigao gol za "Nepobedive Lavove". Na kraju 2:1 i zahvaljujući golu u gostima koji je važio u baražima na crnom kontinentu otišli na Mundijal.

Tim?

Nije impresivan, malo je igrača u najvećim klubovima, Toko-Ekambi igra za Viljareal, Abubakara se sećate iz Portoa, sada naplaćuje ime u Saudi Arabiji, Čupo Moting je džoker u Bajernu. U veznom redu Anguisa se izborio za mesto u Napoliju, ni odbrana nije sastavljena od zvučnih imena, na golu je Onana koji će sledeće godine čuvati mrežu Intera. 

U svakom slučaju, Kamerun nije bauk, nije ni lak rival, ali Srbija je kvalitetniji tim, u to nema sumnje.

Sve u svemu, grupa deluje teško, ali ako budemo igrali kao u kvalifikacijama, ne bi trebalo da imamo problema da uz Brazil izađemo kao drugi iz grupe u osminu finala. 

A posle? 

Posle je sve moguće...