Delibašić o periodu u Partizanu - "Gde god smo se pojavili, bili smo zvezde"

Bivši fudbaler Partizana Andrija Delibašič prisetio se perioda svoje karijere u Humskoj.

On je u razgovoru za podkast Komuna govorio o pojedinim detaljima iz duge karijere, a svakako da ga posebne emocije vežu za Partizan u čijem je dresu odigrao više od 100 mečeva.

“Veliki je interes bio Partizana. Dosta sam pričao sa roditeljima kojima je bilo najteže da sina od 14 godina pošalju u Beograd, u veliku nepoznanicu. Ali, shvatio sam da se takve šanse dešavaju jednom u životu, ili nikada, i da je moram zgrabiti čim se ukazala. Dolaskom u Beograd upisao sam i Sportsku gimnaziju, mnogo mi se to svidelo, jer se poklopila škola i fudbal. Na kraju se sve ispostavilo kao pun pogodak”, započeo je Delibašić.

Sa Partizanom je dva puta bio prvak države, a u jednom navratu podigao je i trofej namenjem pobedniku Kupa.

"Pola godine pre Lige šampiona, za trenera je došao Lotar Mateus koji je igrom slučaja bio trener Rapida iz Beča sa kojim smo igrali utakmicu Kupa UEFA. On me u tom dvomeču zapazio i jako sam mu se svideo. Ali, tada su u Partizanu u prvom planu bili Ivica Iliev, Danko Lazović... Pamtim poslednju utakmicu te sezone protiv Javora, pred dodelu šampionskog pehara. Mateus je poslije utakmice rekao da idem sa njim na konferenciju. Bilo mi je čudno. Pričao je o planovima za sezonu i u jednom trenutku novinar ga pita šta će biti sa pojačanjima, jer Danko Lazović ide u Fejenord i otvara se mesto za špica. Lotar i pokazuje na mene - "Evo, ovo je špic za narednu sezonu!" Bacio me u vatru, imao sam 22 godine, ali i poprilično iskustvo kao i standardni član mlade reprezentacije", naveo je Delibašić i nastavio:

 "Naglo sam dobio na samopouzdanju. Dolaze letnje pripreme u Švajcarskoj gde igramo jako dobre utakmice protiv Bazela i Lugana, kao i famozni meč sa Dinamom gje se prekida utakmica zbog ulaska navijača, a sve je započelo divljačkim startom Dina Drpića na moju stajnu nogu, gde mi poslije toga zglob nije funkcionisao. Bio sam razočaran i za duel sa Borcem (pred Njukasl), Mateus mi kaže da imam pola sata da vidimo na čemu sam. Tu postižem dva gola i počinje priča...”

Duel sa Njukaslom je istorijski upisan u korice Partizana, a Delibašić se rado priseća i tog susreta.

“Zamijenio me Čakar zbog penala. Da li mi je bilo olakšanje? I jeste, i nije...Bili smo jako umorni, od 100. minuta imao sam grčeve...Svašta se izdešavalo u toj penal seriji. U jednom trenutku vidim kako Saša Ilić gura Ćirković (nije bio planiran da šutira) koji se okreće i govori: "Neću ja". Ima snimak gde se pomoćni trener Miša Radaković hvata za glavu i govori: "A ne ovaj u ovom trenutku." Nekako smo bili ubeđeni da će Ćirko dati gol, jer obično najbolje šutiraju oni koji se nijesu spremali, rasterećeni su. Vrištali smo nakon tog gola, trčimo oko stadiona, ne znamo gde ćemo", seća se bivši napadač Majorke, Rajo Valjekana...

"Sjajno je bilo veselje, mnogo poznatih ličnosti, glumaca, veliki navijača Partizana među kojima i Vlade Divac. Pri dolasku na beogradski aerodrom novinari me zaustavljaju i pitaju koga želim u grupnoj fazi – iz topa sam rekao, Real Madrid. Grupna faza bila je nagrada za sve što smo uradili, a ne opterećenje”.

Golovi u Ligi šampiona bili su mu san, koji je i ostvario u dresu voljenog kluba.

 “Često smo mi, tada mlađi igrači u Paritzanu, razmišljali kakav bi bio osjećaj postići gol u Ligi šampiona – asocijacija je bila, preskačeš reklamu i trčiš ka Jugu. Bukvalno samo sanjao da dajem golove na važnim utakmicama."

"To nije bio san, nego košmar. Protiv Sportinga sam dao gol (igrali su Kristijano Ronaldo i Kvarežma), ali Partizan je bio kažnjen i nije bilo gledalaca. Ali već protiv Porta...Prvi gol, prvi bod u novom formatu Lige šampiona. Pamtim taj huk Grobara. Tih šest meseci bilo je fenomenalno, na profesionalnom i privatnom planu. Gde god smo se pojavljivali bili smo zvezde...Pogotovo mi mlađi smo uživali u tom periodu”, objasnio je Delibašić.