Đorđe Jovanović otvorio dušu, o odlasku iz Partizana mogao bi da se snimi film!

Ekipa Čukaričkog dobila je ove zime veliko pojačanje u napadu. ''Brđanima'' se pridružio bivši napadač Partizana Đorđe Jovanović, koji se posle iskustava u Belgiji i Španiji vratio u srpski fudbal.

U razgovoru za klupski sajt Čukaričkog, 21-godišnji Jovanović je prilično otvoreno govorio o svom i životnom i fudbalskom putu. Posebno zanimljiv deo razgovora bio je onaj o odlasku iz Partizana u leto 2018. godine, što je bilo prilično neočekivano, s obzirom da je imao tek 19 godina i da su mnogi verovali da će tek da pokaže šta zna u Partizanu.

''Bio je takav splet okolnosti. Malo moja, a malo i njihova krivica. Uglavnom, nisam imao dovoljno strpljenja, pogrešio sam što u tom trenutku sa 18, 19 godina nisam shvatao da treba da čekam, da stariji imaju prednost. Hteo sam sve i odmah, mislio sam da sam najpametniji. Na mojoj poziciji bili su Ožegović i Tavamba, ranije Đurđević i Leonardo, ali su do kraja prelaznog roka druga dvojica otišli. Ne znam, možda je to bio i neki njegov plan za moj napredak, ne vredi da sa u to ulazim, ali namestilo se tako kako se namestilo. Hteo sam veću minutažu, nismo se složili i odlučili smo da se rastanemo'', objašnjava Jovanović.

Tog leta usledio je odlazak u belgijski Lokeren, iako je trebalo da pređe u Briž. Sve se izdešavalo posle neočekivanog spleta okolnosti.

''Uh, to je čudna priča o kojoj bi mogao da se snimi film. Krenuli smo u Briž, stigli smo na aerodrom u Cirih, gde smo čekali avion za Brisel. Taj let je bio otkazan, kao i još desetak drugih letova, zbog vremenskih nepogoda. Usput, pogubljeni su nam koferi, a u Briselu su nas čekali da to veče gledamo utakmicu Briža, i da se tu bolje upoznamo, da popričamo o saradnji.

Ali, zbog više sile nismo stigli tada, u Belgiji smo bili tek tri dana kasnije. I nismo otišli u Brisel, nego direktno u Lokeren. Složio sam se da je možda i bolje da odem odmah u manji klub, već posle tri ili četiri kola sam se adaptirao.

Dobro je počelo, dao sam gol upravo u utakmici protiv Briža, nakon toga mi je VAR jedan pogodak poništio. Ali, ponovo se dogodio maler, desila se ona čuvena afera sa fudbalskim agentima, koji su pohapšeni. Tapkao sam u mestu mesec i po do dva, sve dok nije došao novi trener kod kog sam počeo postepeno ponovo. U međuvremenu, ekipa je loše stajala na tabeli, pala je na dno tabele, već u januaru se znalo da gotovo sigurno ispadamo iz lige'', istakao je Jovanović.

I, već tog januara je promenio sredinu i iz Belgije se preselio u Španiju, u redove Kadiza, gde je značajan trag svojevremeno ostavio sadašnji sportski direktor Čukaričkog Nenad Mirosavljević.

''Jeste, drže njegovu sliku na vidnom mestu, kad se krene u svlačionicu. Svi zidovi su oblepljeni sa tapetama na kojima su bivši i sadašnji igrači. Njegova slika je baš ogromna'', otkriva Jovanović i dodaje:

''Grad me je oduševio na prvu loptu. More i sunce, slično kao ovde u Turskoj. Odlična organizacija u klubu, stadion ogroman, na svakoj utakmici od 20 do 25 hiljada navijača. To je fanatizam, sličan onom koji mi imamo u Srbiji, a retko gde se viđa u Evropi, iako su tada bili u drugoj ligi. I opet je krenulo sve super, počeo sam da dobijam šansu, igrao na sedam-osam mečeva u toj polusezoni do juna. Kad sam se vratio, stav kluba je bio da je potrebno da imam više minuta u nogama, pa je usledila pozajmica u Kartahenu. Tamo sam igrao, bilo je fino, sve je išlo kako treba dok nije došla smena uprave i trenera. Potom je usledila pandemija korona virusa'', podseća Jovanović.

Bilo kako bilo, sada je na novom početku, i dalje je veoma mlad igrač i uz dobar rad njegov talenat bi konačno trebalo da dođe do punog izražaja. Možda već na proleće...