Dragan Mance - Jedan, jedini...

Te davne 1985. godine, na putu Beograd – Novi Sad, fudbaler Partizana Dragan Mance, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u svojoj 23. godini života.

Prvi za pogibiju je saznao tadašnji trener crno-belih Nenad Bjeković, koji je odmah prekinuo trening.

„Momci, maločas je poginuo naš Dragan. Trening je završen“ sa suzama je izustio Bjeković na šta se Manceov najbolji prijatelj Vladimir Vermezović srušio na teren.

Plakali su crno-beli, plakala je cela SFRJ, 30.000 ljudi na sahrani došlo je da poslednji put oda poštu sjajnom fudbaleru Partizana.

Septembar je mesec koji je obeležio Draganov život.

Rođen je 26. septembra, u Partizan je prešao 15-og, a prvog, samo dva dana pre smrti, postigao je poslednji pogodak u dresu svog Partizana, u meču protiv Budućnosti (2:1). Gol je postigao iz jedanaesterca u osmom minutu utakmice.

Pamtiće se brojni njegovi golovi u dresu Partizana, među njima i onaj protiv Kvins  Park Rendžersa, u jednom od najvećih mečeva u istoriji kluba, ali i evropskog i svetskog fudbala, kada su crno-beli napravili veliki preokret i plasirali se u treće kolo Kupa UEFA, u sezoni 1984-1985, (2:6 u Londonu, 4:0 u Beogradu).

Za Partizan je odigrao 279 utakmica, postigao je 174 gola. Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije i njegov duh i dalje lebdi nad Humskom i stadionom za koji odavno postoji inicijativa da se preimenuje u stadion „Dragan Mance“.

Fudbalska javnost će ga pamtiti kao neustrašivog napadača koji je bio strah i trepet pred protivničkim golom, a navijači po karakterističnom radovanju pogodaka kada se na kolenima klizao po travi.