DRagović.

Kada je Marko Marin zaigrao prve minute u dresu Crvene zvezde, navijači ovog kluba bili su naprosto očarani lakoćom sa kojom Nemac ovdašnjih korena barata "bubamarom".

Mogli su se tada čuti komentari veličanja Marka Marina, čije majstorije su bile zaštitni znak Crvene zvezde u periodu njegovog boravka u crveno-belom dresu.

Slično se govori i za Aleksandra Kataija, čiji kvalitet nesumnjivo prevazilazi okvire domaćeg fudbala, ali letošnja akvizicija u vidu Aleksandra Dragovića definitivno je nadmašila i najveće epitete kojima su unutar zidina "Marakane" ukrašavani Marin, Katai, Ivanić, Borjan, Milunović...

Iako je lako sa svojih 30 godina, sjajnim Evropskim prvenstvom i pređašnjom karijerom mogao da odabere kvalitetniju ligu i klub u boljoj poziciji, Dragović je održao reč, kako ljudima Crvene zvezde, tako i svom dedi i potpisao za klub o kojem je maštao.

Istina, ne igra za, žargonski rečeno, šerpu ribe ni u Crvenoj zvezdi, ali takav igrač naprosto košta, a pritom je stigao bez obeštećenja, pa je mogla da se licitira velika plata.

Kao što rekosmo, mogao je u moskovskom Dinamu ili Kelnu, klubovima čije je pozove odbio, da ima i više, uz kvalitetniju ligu, no poslušao je srce.

Za kratko vreme pokazao je da Crvena zvezda, uz dužno poštovanje svim sjajnim igračima, nije imala fudbalera ovakve klase u novijoj istoriji. Kako se to kaže, u "prajmu" je stigao u klub, ne kada mu karijera ide stranputicom i pokazao je na samom startu sezone da pokraj njegovog imena stoji "kapitalac".

Lider defanzive, osećaj sa igru, prostor, izlazak na loptu i protivnika, markacija, skok, pas, fizikalije, opasnost za protivniku gol... Šta sve ne...

U mislima Crvene zvezde je prisutan san - Kako bi izgledao u paru sa Nemanjom Milunovićem? Verovatni nikada nećemo dobiti odgovor na to pitanje, ali ono što je za Crvenu zvezdu bitno, jeste da su sva srca na mestu - upravi, Dejanu Stankviću, navijačima, samom Dragoviću i naravno, njegovom dedi, koji mu je usadio ljubav prema klubu.