Duljaj: "Šahtjor i Srna prva pomoć Partizana, nije me briga da li sam 'taksista'!"

Trener Partizana Igor Duljaj dao je veliki intervjuu za Telegraf, a u prvom delu istog govorio je o brojnim zanimljivim temama o tome kako "crno-beli" dovode pojačanja, učinku u polusezoni i pristupu igračima.

On je otkrio zanimljiv podatak da je Partizan ima veliku pomoć u skauting službi njegovog bivšeg kluba, Šahtjora iz Donjecka i velikog prijatelja Darija Srne.

"Tako je, Dario Srna je bio prva pomoć, ali i njemu neki bliski ljudi. Napravili su 'kartu igrača', jer Šahtjor ima veliku bazu skauta po celom svetu, oni znaju svakog mladog igrača, svakoga ko je na tržištu na svakoj poziciji u timu. Tu ne postoji opcija čuo sam, ima igrač ili opcija Jutjuba, da vi sedite u kancelariji i da vam neko pošalje, pa gledate najbolje momente tog igrača. Postoji višemesečno, nekada i višegodišnje praćenje, apsolutno poznavanje navika, sve moguće reference, dobre i loše strane fudbalera.

Dario Srna je tu bio spona, a postoji i čovek koji blisko sarađuje sa njim, ali je zamolio da mu ne pominjem ime i uvažiću to bez dileme. Radi se o velikom skautu, koji 365 dana putuje, prati mlade igrače, poznaje njihove agente... Tako smo na 'talonu' dobili Mateusa Saldanju, Franka Kanutea, Ksandera Severinu, Gajasa Zahida. Tog čoveka kada upitate za bilo kog mladog igrača, 'iz glave' u sekundi dobijate 90 posto podataka. To je blago koje nam je na raspolaganju", smatra Duljaj i navodi da to ne šteti ukrajinskom klubu.

"Šahtjor je 'firma za sebe', to su ljudi koji rade za njih, ali se ovde radi o pomoći prijatelja. Šahtjor sigurno ne trpi, jer je njihova baza ogromna i uvek, na svakoj poziciji u timu, imaju opcije A, B, C, D, a recimo negde su dobro popunjeni, nije im potrebno da angauju igrača. Onda razmenimo mišljenja, kažu: 'imate toga i toga za tu poziciju, mi smo puni', pogledajte, razmislite, pošalju i kontakt vrlo često. Tako je, primera radi, Mateus Saldanja došao na 'radar', iako smo imali još jednu opciju pre toga sa kojom nismo išli u dobrom smeru. Na kraju imamo činjenicu da se na fudbalskoj pijaci priča o igračima Partizana, a ona je nepogrešvi znak da ste nešto dobro uradili. Znam pouzdano da bismo Saldanju, Severinu, Zahida mogli da prodamo za višestruko više novca već u januaru", veruje trener Partizana, koji navodi i zanimljive detalje u vezi dolazaka novih igrača.

"Bilo je svega i svačega prošlog leta. Bio sam igrač i znam kako razmišljaju. Ako te trener želi, to je znak da je taj klub sredina za tebe i teško ćeš odbiti poziv. Uz to, zajednički poznanik možda 'pogura' tako što sugeriše igraču da dođe, da se upozna, vidi gde bi došao. Poručivao sam svakome u razgovoru da dođu i da, ako treba, dolazim u tu zemlju, na aerodrom, gde god treba po igrača. Neki su mi rekli da batalim, da to nije moj posao, govorili su da nisam 'taksista', ali je krajnji epilog ipak bio na mojoj strani", istakao je Duljaj.

Problem je bio i ubediti igrače da dođu u Partizan i generalno Srbiju jer su pojedini imali stereotipe kada je u pitanju priča o rasizmu.

"Tako je Kanute prvo prihvatio poziv, pa se predomislio i onda smo morali da ga uverimo da su Srbija i Beograd širokog srca, pa smo poveli strance koji su već tu da mu sami kažu da li su nekada imali bilo kakav problem. Po Saldanju sam takođe lično otišao i nije me sramota, jer najvažniji je prvi utisak. Kada igraču odaš poštovanje čim kroči na tle tvoje zemlje ili u tvoj klub, ti mu sugerišeš da je dobrodošao, da će tu biti srećan i tretiran na pravi način. Da li sam 'taksista', ovakav ili onakav - nema veze. Nije me sramota da učinim bilo šta za Partizan i ekipu", ne ostavlja dilemu Igor Duljaj.

Ostatak prvog dela intervjua možete pročitati na portalu Telegraf.