Dušane, Veljko, nije pošteno, ali tu smo

Bačeni u vatru. Ispiti karijera. Ljudi s novom energijom. Nazovite to kako želite, ali dve naše najpopularnije muške seniorske reprezentacije su u mesec dana doživele radikalne promene.

Došla su dva vedra, talentovana i nadasve sjajna momka kojima su predate palice osetljivih organizacija. Osetljivih za čitavu javnost, a posebno za one koji u istima rade. Uvek neugodne teme, posebno u aktuelnom momentu.

Dušan Alimpijević je preuzeo kormilo košarkaške reprezentacije Srbije nakon fijaska na Evrobasketu. Nasledio je veličinu poput Svetislava Pešića koji je našao homogenost u timu, ostvario velike uspehe i imao garant Nikole Jokića da će najbolji na svetu da se odaziva kada god je u mogućnosti. Ništa od toga nije bilo lako postići, posebno kada bismo se vratili na momenat u kojem Pešić preuzima nacionalni tim. Srbiju bez kompasa s urušenim kultom reprezentacije. 

Ako je kult i dalje tu, kompas više ne pokazuje jasnu smernicu. Uskoro sledi smena generacije koja nam je donela radost prethodnih godina, slede kvalifikacije za Mundobasket i sve to ukazuje da je Dušanu Alimpijeviću dodeljen vreo krompir.

Nije ovo priča o tome da li će on taj krompir prihvatiti sa zaštitnim elementom na ruci, već je paralela s onim što se desilo i u fudbalskoj reprezentaciji. Tako, ne govorimo ni o tome da li je Veljko Paunović čovek koji može da preokrene situaciju ili ne. U oba slučaja će pokazati nadolazeći period.

Ovog popodneva, Paunović je promovisan u naslednika Dragana Stojkovića čiji odlazak je bio potpuno neslavan ostavivši tim u rasulu, a Srbiju u nezadivnoj poziciji u kvalifikacionoj grupi za plasman na Mundijal. Osim u slučaju kakvog li čuda u Londonu i poklapanja svih zvezda, Srbija će izostati sa najveće svetske fudbalske smotre, a Veljku Paunoviću vrlo lako može da se sudi na osnovu toga. To ne bi trebalo da se dopusti.

Njemu je oko vrata zakačen teg pojedinih autoriteta iz svlačionice koji su bili produžene ruke Dragana Stojkovića. Prava osmosmerka za rešavanje. Pritom, za očekivati je da pojedina lica ponovo vidimo u naizgled jeftinoj Kapelijevoj opremi.

Dva čoveka čije je uspehe nacija slavila kroz klupske i nacionalne nivoe u prošlosti, sada će ta ista nacija da ocenjuje i to u tranzicionim periodima dveju reprezentacija. Nije pošteno, ali ako Srbin bude imao strpljenja, isplatiće se i nezamislivo.