Dva lica Partizana - Sabah sa šejtanom ili veliki povratak?

Ovih godina teško je biti navijač fudbalskog kluba Partizan. Za razliku od košarkaške sekcije “crno-belih” koja se vraća na trofejne staze, fudbaleri iz Humske ulice nisu ni blizu tako nečega, iako nova sezona samo što je počela. Izabranici Igora Duljaja su posle promenljivih rezultata tokom pripremnog perioda sezonu započeli neverovatno dramatičnim remijem u Bačkoj Topoli gde je bilo 3:3 i kasnim ponoćnim saopštenjem koje je na kraju obrisano i zamenjeno novim, nešto blažim narednog jutra.

Već tada je postalo jasno navijačima Partizana da će njihova ekipa od samog početka prvenstva morati da juri zaostatak za Crvenom zvezdom koja kvalitativno sve više odskače od ostalih timova u Super ligi Srbije. Nadu da bi “crno-beli” mogli da preokrenu sezonu dalo je gostovanje u Novom Sadu gde je Partizan uz dosta dobru igru savladao Vojvodinu sa 2:0 i to uz ogromnu podršku navijača koji nastavljaju da bojkotuju utakmice na domaćem terenu.

I u vrtlogu svega toga dogodio se sramotan poraz u Azerbejdžanu.

Sigurni smo da ekipa Sabaha, kluba starog tek šest godina, nije slučajno u kvalifikacijama za Ligu konferencija, ali izdanje igrača beogradskog tima bilo je ispod nivoa čak i za Super ligu Srbije. Bezidejnost, razuzdanost, bez želje za borbom, sve ovo je obeležilo igru Partizana koji je mogao da prođe i mnogo gore od 2:0 da nije bilo raspoloženog Aleksandra Jovanovića na gol.

Ipak, on nije mogao sam.

“Duvalo” je po desnoj strani odbrane Beograđa gde je Bojan Letić odigrao verovatno utakmicu života i pokazao zavidan kvalitet, dok su linije tima pucale i po sredini terena posle samo jednog dodavanja. Ni dvojica zadnjih veznih u vodu Kanutea i Belića nisu uspevali da pokriju kratere na tom delu terena, Azeri su prilično lako pronalazili jednostavna rešenja, pa je Sabah u Beograd mogao da ponese i veću prednost. Ono što bi moglo da napravi razliku u ovakvim situacijama jeste i iskustvo kluba u evropskim kvalifikacijama jer iluzorno je govoriti o tome koliko je Partizan u prednosti u tom segmentu. Nadoknađivao je Partizan i veće zaostatke protiv mnogo većih klubova i jačih ekipa, čak i pred praznim tribinama jer imperativ kluba osnovanog 1945. godine oduvek je bio i uvek će biti pobeda, ma kakvog kvaliteta da su igrači u aktuelnom kadru.

Redovi bi se mogli potrošiti na izuzetno lošu igru ekipe iz Humske koja je u ranoj fazi sezone pokazala dva lica, kao Doktor Džekil i Mister Hajd. Sasvim je sigurno da je ona fraza “pazi kojeg vuka hraniš” u slučaju Partizana tačna jer umeli su puleni Igora Duljaja da izgledaju sasvim dobro i prilično brzo na terenu. Na momente. Pokazali su to “crno-beli” u trećem kolu Super lige Srbije kada su preokrenuli rezultat protiv Radničkog iz Niša koji je u Humskoj poveo u ranoj fazi meča. Bilo je potrebno čitavo poluvreme da domaći postignu radnu temperaturu i zaigraju prema zamislima stručnog štaba, pa to donekle daje nadu navijačima da su dva gola primljena od Sabaha ipak nešto što se može nadoknaditi.

Ne treba ići mnogo prošlost kako bismo se prisetili Partizanovih preokreta u kvalifikacijama. Pre tačno dve godine, u kvalifikacijama za Ligu konferencija, “crno-beli” su posle poraza od portugalske Sante Klare 2:1 uspeli da nadoknade zaostatak u Beograd i slave golovima Rikarda i Saničanina. Partizan je nadoknadio i 3:2 iz prvog meča kvalifikacija za Ligu Evrope 2012. godine protiv Tromsa kojeg je u srpskoj prestonici srušio Ivan Ivanov. Naravno, svi navijači se dobro sećaju dvomeča sa Njukaslom u kvalifikacijama za Ligu šampiona 2003. godine kada su “crno-belima” zaostatak anulirali u gostima, te nakon penala ispisali istoriju srpskog fudbala. Tesno je bilo i tri godine ranije, ali na Malti gde je Sliema slavila u prvom meču na domaćem terenu sa 2:1, da bi izabranici Ljubiše Tumbakobića na kraju ipak preskočili Maltežane u kvalifikacijama za Kup UEFA pobedom od 4:1 u revanšu.

Stadion u Humskoj pamti preokrete.

Piše: Ivan Cvetković

Kompletnu ponudu AdmiralBet kladionice za ovu utakmicu pronađite OVDE!