Evropski šampion nemoćan u Beogradu, Srbija bez okova učinila da nacija konačno bude ponosna

Fudbaleri reprezentacije Srbije i Španije remizirali su večeras bez golova na stadionu „Rajko Mitić“ u utakmici prvog kola Lige nacija.

U Srbiji mora da se živi pod pritiskom. Tako smo naučeni da preživljavamo u svakojakim uslovima. Kakav je to život ako nema pritiska? Odgovor na to pitanje večeras mogu da vam daju fudbalski reprezentativci Srbije koji su bez ikakvih očekivanja javnosti danas nastupali protiv prvaka Evrope selekcije Španije, bez okova na nogama sa kojima su do sada navikli da trče i bez nekolicine do sada standardnih igrača. Izabranici Dragana Stojkovića su večeras priredili jednu od najboljih utakmica u poslednjih nekoliko godina i zadržali „nulu“ s početka okršaja.

Evropski šampion je došao u Beograd po prvi pobedu posle osvajanja kontinentalne krune i to se momentalno videlo na delu. Posed, očekivano, uz želju za ranim golom, karakterisali su tim Luisa de la Fuentea na samom startu, ali Srbija je izgledala ozbiljnije nego li za čitav period u Nemačkoj otprilike. Lazar Samardžić je delovao poput čoveka kojem je dodeljena uloga lidera i on ju je sa odgovornošću prihvatio. Delio je lopte na impozantan način koristeći dobro trčanje saigrača u kontranapadima.

Pokušavali smo u pojedinim navratima sa distance, preko Saše Lukića i Luke Jovića, dok su Španci u 25. minutu po prvi put opasnije pripretili kada je Martin Zubimendi gađao sa dvadesetak metara, ali pravo u ruke Predraga Rajkovića. Kroz četiri-pet minuta kasnije, Veljko Birmančević je sjajnim klizećim startom blokirao udarac Lamina Jamala, a da bi i Niko Vilijams ubrzo oprobao svoj šut. Vrlo dobro se Srbija nosila sa supersoničnim dvojcem Španije. Redovno su dobro pokrivali jedni druge – Eraković i Nedeljković, te Pavlović i Birmančević.

Ali, ta izuzetna defanzivna disciplina koja nas nije odlikovala nikako otkako je selektor Stojković na klupi reprezentacije, nije bila jedina pozitivna karakteristika današnje. Odlična kretnja, borba i direktan fudbal demonstrirani su od strane Srbije. Prava retkost za naš tim. Međutim, utisak je da sada posle podužeg vremena nema podilaženja nikome na terenu i da je svako morao da radi sve. Svako je i radio sve na svojem delu terena. Dobro, desio se promašaj Luke Jovića koji je neshvatljiv za terminske uslove, kamoli za utakmicu u kojoj imaš maltene praznu mrežu ispred sebe jer si ranije bacio jednog od najboljih golmana Premijer lige na zadnjicu i dobio savršeni pas od Andrije Živkovića. Neverovatan promašaj Luke Jovića u 45. minutu za koji je isprva izgledalo da je bio ofsajd jer je zastavica podignuta, pa je publici na „Marakani“, a verovatno i igračima bilo utoliko lakše. Međutim, ponovljeni snimak pokazao je da nedozvoljene pozicije nije bilo, te bi taj gol bio priznat.

STARSPORT photo Belgrade Serbia

S nastavkom utakmice, Dragan Stojković je zamenio Strahinju Erakovića, a priliku je dobio Jan-Karlo Simić. Defanzivac Zenita neretko je ostavljao previše prostora Niku Vilijamsu što je lako moglo da bude kažnjeno, ali nije, te ukoliko nije bila u pitanju povreda, onda je odluka Stojkovića bila jasna. Bljesnuli smo kontrom još jednom u prvih 15 minuta prvog poluvremena kada su Strahinja Pavlović i Veljko Birmančević izazvali uzdahe „Marakane“ s tim da obećavajuća akcija nije završena onako kako dolikuje. Ali, utisak je bio da nije to toliko važno jer smo dobili čudan osećaj u stomacima, leptirići šta li su. Ovakva borba, ovakva posvećenost protiv rivala koji je najjači na kontinentu, nije bila zamisliva od strane nacije.

Najozbiljniju priliku, Španci su imali tek u 70. minutu iz slobodnog udarca koji je napravio Kristijan Belić nedugo po ulasku u igru. Alehandro Grimaldo je imao najbolju moguću nameru da pogodi gornji levi ugao gola Predraga Rajkovića, ali momak iz Negotina je lepo izvukao čistu egzekuciju.

Petnestak minuta pred kraj duela, Luka Jović i Lazar Samardžić su završili meč, a prilika je ukazana Petru Ratkovu i Marku Grujiću. Onaj udarac Grimalda bio je naznaka novih šansi za Španiju, pa je tako Predrag Rajković „iščupao“ šut Lamina Jamala iskosa sa desne strane, a zatim je pukom srećom sprečena katastrofa i poklon gol Špancima kada je neshvatljiv pas kroz naših 16 metara uputio Jan Karlo Simić. Ugurala nas je „furija“ u sopstveni šesnaesterac, ubacivali loptu sa boka što su radili maltene čitav meč samo sada intenzivnije. To im nije pomoglo iako jesmo zadrhtali u nekoliko navrata. 

Tako, 25.000 ljudi koji su došli da podrže reprezentaciju Srbije večeras, kao i oni koji su posmatrali kraj malih ekrana, mogu mirno da prespavaju noć kojom će ući u poslednji radni dan u sedmici. Mogu da budu ponosni na viđeno, a isto važi i za fudbalere. Sada sledi Danska u Kopenhagenu.