Golgeter Partizana: "Čukarički me digao iz mrtvih, da nije bilo toga..."

Fudbaler Partizana Đorđe Jovanović istakao je da je prekretnicu u njegovoj karijeri označio prelazak u Čukarički početkom 2021. godine budući da je od selidbe iz Partizana u inostranstvo prošao tuburlentan period u Belgiji i Španiji.

Jovanović je kao mlad fudbaler prešao iz Partizana u Lokeren na leto 2018. godine, ali je već u tinejdžerskim danima spoznao gorčinu profesionalnog života u inostranstvu.

Usledili su selidbe u Kadiz i Kartagenu, ali pitanje je šta bi sa njegovom karijerom bilo da se pre nepune četiri godine nije pojavio Čukarički.

"To je spas moje karijere. U tom trenutku sam bio fudbalski mrtav. Vratio sam se i dobio punu podršku od vlasnika kluba, direktora i trenera Dušana Đorđevića. Verovao je u mene i moje kvalitete, a ja sam mu vratio golovima. Da toga nije bilo, pitanje je da li bih bio ovde sada sa vama", rekao je Jovanović u velikoj ispovesti za B92 sport.

O tome koliko mu je boravak na Banovom brdu značio svedoče i milionski transfer u Makabi iz Tel Aviva, a zatim i selidba u Bazel iz kojeg je letos stigao na pozajmicu u Partizan.

U drugom mandatu u crno-belom dresu Jovanović je postigao šest ligaških golova, ali ga još od 10. novembra i povrede protiv kragujevačkog Radničkog nije bilo na terenu.

Povreda tetive prekinula mu je golgetersku seriju, ali se fudbaler dana da će na proleće zaslužiti da Partizan otkupi njegov ugovor iz Bazela.

"Partizan ima opciju da me otkupi za 2.000.000 evra. Videćemo da li će to aktivirati, sve zavisi od mojih igara i druge polusezone. Znamo i da je ovde tranzicioni period, nije laka situacija. Ako ništa ne bude, i dalje sam vezan ugovorom za Bazel, još dve godine. Ako Partizan ne iskoristi opciju, vraćam se sigurno", naveo je Jovanović i dodao da silno želi da i naredne sezone bude član kluba iz Humske.

Godinu na izmaku u profesionalnoj karijeri fudbalera poreklom sa Kosova i Metohije obeležio je i debakl u večitom derbiju koji je označio vrhunac krize u Humskoj protekle jeseni.

"Bolje da ne pričam. Sedeo sam kod kuće do šest ujutru, nisam mogao da spavam. Mislim da sam četiri puta stigao da odgledam tu utakmicu. Morao sam da gledam četiri puta, da analiziram i da mi dobro ostane upamćen taj osećaj, da se nikada više ne ponovi. Bilo je baš, baš loše", koji u 2025. godini neće odustati od snova o povratku titule u Humsku.