Hoće li "Lagator" promeniti istoriju?

Prvi put nakon više od decenije, fudbaleri Crvene zvezde i Vojvodine odigraće utakmicu u kupu. Mada je beogradski tim daleko uspešniji od novosadske „Stare dame“ u ovom takmičenju, poslednji duel s početka decembra 2013. godine ostao je u mnogo boljem sećanju Vojvodini.

Bilo je to u poslednjim danima mandata Marka Nikolića na „Karađorđu“. Mladi trener je već polovinom meseca prešao u Partizan, a Vojvodina je bila silovita u četvrtfinalu, pobedivši na gostovanju Zvezdu sa ubedljivih 3:1. Ovaj trijumf pokazao se među značajnijim na putu prvog od dva Vošina trofeja u istoriji ovog takmičenja.

Rani pogodak Andrije Kaluđerovića potpuno je poremetio planove tima Slaviše Stojanovića koji će nekoliko meseci kasnije prekinuti šestogodišnju dominaciju Partizana.

Daleko bolja igra Nikolićevog tima krunisana je sa još dva pogotka u nastavku, a u strelce su se upisali Enver Alivodić i Petar Škuletić. Do kraja meča Dragan Mrđa je postigao utešni pogodak za Zvezdu u meču koji je podsetio na prvenstveni duel godinu dana ranije kada je Vojvodina takođe bila silovita na „Marakani“ slavivši sa još ubedljivijih 3:0.

Bila je to prva i jedina pobeda Vojvodine u čak 17 mečeva u kup duelima protiv Zvezde koji datiraju još od sezone 1962/63. Te sezone dva kluba su odmerila snage u četvrtfinalu, a Vojvodina je nakon meča bez golova bila bolja u penal-seriji.

Bez golova bilo je i dve godine kasnije, a duel osmine finala Kupa Maršala Tita rešen je u korist Zvezde nakon boljeg izvođenja penala.

Beogradski tim je na putu do devetog trofeja u ovom takmičenju slavio u osmini finala protiv Vojvodine 2:0, zabeleživši prvu pobedu u regularnom delu igre protiv novosadskog kluba.

Usledila je nešto duža pauza koja je prethodila velikom polufinalnom okršaju u sezoni 1984/85 kada je Zvezda bila bolja slaveći sa 3:2.

Početak devedesetih godina doneo je četiri međusobna duela u dve uzastopne sezone. Naročito bolan bio je po Vojvodinu prvi duel osmine finala odiran početkom avgusta 1989. godine kada je Zvezda na „Marakani“ slavila sa ubedljivih 6:0.

Tim koji je nepune dve godine kasnije postao evropski šampion upotpunosti je nadigrao novopečenog prvaka Jugoslavije. Mrežu gostiju iz Novog Sada načeo je Duško Radinović sredinom prvog poluvremena, a prava katastrofa usledila je u završnih 15 minuta utakmice kada su golove postizali Robert Prosinečki, Mitar Mrkela i Darko Pančev.

Revanš u Novom Sadu bio je puka formalnost i završen je bez pobednika.

Sezonu kasnije dva kluba su se sastala u istoj rundi, a Zvezda je ponovo bila uspešnija. Ovaj put manje ubedljivo, ali sa oba pobede.

Pančev je bio nezaustavljiv za „Staru damu“ tog avgusta 1990. godine postigavši oba gola, a revanš na „Marakani“ doneo je novu pobedu beogradskih crveno-belih. Bilo je 2:1 za domaće, a u strelce su se upisali Mrkela i Pančev.

Izuzetno zanimljivo bilo je i u 1/16 finala 1993. godine kada je Zvezda slavila na „Karađorđu“ 4:3 u najuzbudljivijem meču koji su dva kluba odigrala u istoriji međusobnih duela.

Činilo se da se Vojvodini sprema pravi potop kada je Risto Vidaković u 58. minutu doneo Zvezdi prednost od 4:1, ali je do kraja meča mrežu Zvonka Milojevića dvaput pogodio golgeter Radoslav Samardžić. Ispostaviće se nedovoljno za potpuni preokret.

Prvo finale dva kluba odigraće u sezoni 1996/97, a junak Zvezdine pobede bio je Zoran Njeguš pošto je pogodio sa penala na četiri minuta pre kraja utakmice.

Dve godine kasnije Zvezda će na putu do 18. trofeja kupa pobediti u polufinalu Vojvodinu 2:0 u meču odigranom na „Karađorđu“, a uzbudljivo će biti i u sezoni 2001/02 kada će beogradski tim proći u finale zahvaljujući boljem izvođenju penala.

Sezonu kasnije Zvezda će ponovo boljim izvođenjem penala eliminisati Vojvodinu. Ovaj put to je bilo je četvrtfinalu pošto je regularni deo igre završen bez golova.

Usledila su dva uzastopna finala u kojima je bolja bila Zvezda. Prvi put u sezoni 2006/07 u premijernom izdanju kupa od osamostaljenja Srbije, a trijumf crveno-belima na stadionu Partizana obezbedili su Ognjen Koroman i Dušan Đokić golovima u drugom poluvremenu.

Tri godine kasnije bilo je još ubedljivije pošto je na istom stadionu tim Ratka Dostanića nadigrao Vojvodinu 3:0 golovima Aleksandra Jevtića, Kadua i rezerviste Miloša Trifunovića.

Ovog utorka od 20:15 na lozničkom stadionu „Lagator“ fudbaleri Zvezde i Vojvodine odigraće četvrto međusobno finale. Vojvodina je krajem aprila uspela da otkine bod šampionskom timu Vladana Milojevića, a sve bolje igre izabranika Božidara Bandovića garantuju uzbudljiv meč.