Iz ''ex-Yu'' samo Partizan ostao u Evropi, gde je Zvezda pogrešila?

Četiri predstavnika na evropskoj sceni imala je Srbija na početku sezone, a sada je na kraju evropske jeseni knjiga spala samo na Partizan. Takmičenje su još u kvalifikacijama završili Čukarički i niški Radnički, a Crvena zvezda je posle neuspelog pokušaja da se plasira u Ligu šampion, eliminisana i iz Lige Evrope, propustivši i priliku da se bar domogne plasmana u nokaut fazu Lige konferencija.

Ako se od Čukaričkog i Radničkog nije mnogo očekivalo, od Zvezde jeste, i to više nego ikad u ovom veku. Optimizam na ''Marakani'' je bio na vrhuncu posle prvih nekoliko utakmica u sezoni kada je Zvezda ređala pobede od četiri, pet, ili šest golova razlike. Uporedo s tim stizale su i optimističke izjave čelnika kluba, govorilo se da Zvezda ima najbolji tim u poslednjih 30 godina, još od Barija i evropske titule, mogle su se čuti i ''bombastične'' najave o mogućoj zaradi od 100 miliona evra u naredne dve sezone, a generalni direktor kluba Zvezdan Terzić se u avgustu pohvalio i ogromnim ulaganjima u pojačanja za transfere Bukarija (tri miliona), Kangve (milion i po), Pešića (milion), Mitrovića (600.000), a prethodno je zimus angažovan i Nemanja Motika iz Bajerna za 2.5 miliona evra. Plus Milunović, pa Azarov...

2004 Čukarički - Crvena zvezda X-2 (4.45)

Ta idilična slika o Zvezdinom ovosezonskom timu je potrajala sve do plej-ofa kvalifikacija za Ligu šampiona i dvomeča sa Makabijem iz Haife koji je srpskom šampionu zadao udarac od kog se još nije oporavio. To je najpre za posledicu imalo odlazak trenera Dejana Stankovića koga je na klupi nasledio Miloš Milojević, ali Zvezda nije uspela da povrati sliku o igri njenog tima s početka sezone, čak ni u domaćem šampionatu. Uporedo s tim, došlo je do još nekoliko transfera koji su navijačima neshvatljivi, poput odricanja od usluga norveškog napadača Ohija i dovođenja Kalife Kulibalija koji se pokazao kao potpuni promašaj. Posledice svega toga su se najbolje videle u Ligi Evrope, gde je Zvezda ostvarila najslabiji učinak od 2017. godine.

2005 Partizan - Spartak Subotica GG (2.55)

Za utehu crveno-belima je što i dalje imaju ubedljivu prednost u Super ligi u odnosu na Partizan i reklo bi se da imaju otvoren put ka direktnom plasmanu u Ligu šampiona, ali je već sada jasno da će Zvezda do sledećeg leta morati da obavi novu veliku rekonstrukciju tima, jer nekolicina nosilaca igre iz prethodnih sezona više nije na nekadašnjem nivou. Tim Miloša Milojevića će do kraja prvog dela sezone sezone odigrati još dve prvenstvene utakmice, prvo u sredu protiv Čukaričkog na Banovom brdu, a onda i u Surdulici protiv Radnika, posle čega upravu crveno-belih čeka veliki posao u zimskom prelaznom roku.

Za to vreme, potpuno drugačiji sled događaja mogli smo videti u Partizanu. Crno-beli su letos formirali značajno izmenjen tim, sa novim trenerom Ilijom Stolicom koji nije uspeo da za kratko vreme implementira svoje ideje, što je vrlo brzo počelo da se odražava na rezultate i Partizan je možda u rekordnom roku došao do sedam bodova zaostatka za Zvezdom, uz eliminaciju iz kvalifikacija za Ligu Evrope.

Izgledalo je tada da klubu iz Humske preti prava katastrofa, i rezultatska i finansijska, ali neko se u Humskoj dosetio da pozove Gordana Petrića za novog trenera i mimo svih očekivanja to se i dogodilo. Tek tada su sumnje u Partizanove mogućnosti postale još izraženije, jer Petrić do sada u trenerskoj karijeri nije ostvario značajnije rezultate.

Ali, ispostavilo se da ima baš ono što je Partrizanu u teškim trenucima i bilo najpotrebnije, pre svega mirnoću, pozitivno razmišljanje, ali i specifičnu harizmu kojom je ''kupio'' i igrače, i navijače Partizana.

Debitovao je protiv Mladosti GAT u Novom Sadu, pa iako je i taj meč Partizan odigrao loše, dogodilo se još nešto što je tada bilo najpotrebnije njegovom timu – pobeda golom u nadoknadi vremena i ogromna radost koju je izazvao taj Markovićev gol na ''Karađorđu''. To je bio savršen scenario za Petrića da ekspresno povrati samopouzdanje igračima, ali osim rada na psihološkom aspektu, šef struke crno-belih se istakao i hrabrim taktičkim potezima, od promena formacije u pojedinim mečevima, do promene ustaljenog šablona kod njegovih prethodnika koji su nedovoljno koristili kvalitete Bibarsa Natha.

Danas se Petrić može pohvaliti da je njegov tim jedini iz bivše Jugoslavije ostao na evropskoj sceni, da je dva puta pobedio Keln, da je odlično odigrao i večiti derbi, a sada mu ostaje da tokom duge zimske pauze dodatno ojača sastav i da Partizan eventualno dogura još dalje u LK nego prošle godine. Jučerašnjim žrebom može da bude zadovoljan, utisak je da je moldavski Šerif protivnik po meri.

A za eventualnu titulu u Srbiji biće mu potrebno i još Zvezdinih kikseva koji se poslednjih godina retko dešavaju...