Uzbekistanski i srpski fudbal - isti, a opet tako različiti! Nikola Lazarević, čovek kojem su Azija i Rusija dale sve

Srpski trener koji radi u fudbalskoj ligi Uzbekistana Nikola Lazarević govorio je za "Sportske.net" o uslovima u tamošnjem fudbalu uporedivši ga sa domaćim, uz predstavljanje sopstvenog rada.

Lazarević je neko ko je dobar deo svoje trenerske karijere proveo kao samostalni menadžer, ali i pomoćnik konstantno se usavršavajući, kako u Srbiji, tako i u Aziji, gde se otisnuo još pre jednu deceniju. Prethodno je radio u Caru Konstantinu i niškom Radničkom, no priliku da vodi utakmice najvišeg nivoa kontinentalnog fudbala u Aziji, dobio je dobrim delom zahvaljujući Rusiji. Kako, Nikola nam otkriva u razgovoru. 

"Na početku godine na predlog mog dobrog prijatelja, dobio sam ponudu koja mi je stigla iz Uzbekistana. Kako sam vec proveo par godina u ovom delu sveta, Centralna Azija, poznavajući mentalitet naroda, njihove običaje i kulturu znao sam šta sam mogao da očekujem i ponudu sam prihvatio. Informacije o fudbalu u Uzbekistanu imao sam još od ranije tako da sam znao da bi ovo mogao da mi bude dobar izazov. Inače, poređenja radi, nivo fudbala u Uzbekistanu je podjednak sa nivoom fudbala u Kazahstanu tako da sam mislio da je to bila dobra prilika", započeo je Lazarević za naš portal.

Kako kaže, šampionat je zanimljiv u oba smera, a kvalitet napreduje.

"Kvalitet ekipa je dobar, liga je ove godine bila veoma ujednačena, bukvalno se sve odlučivalo u poslednjem kolu, mesto šampiona, mesta koja vode u Ligu šampiona i mesta koja vode u niži rang takmičenja".

Lazarević nam je potom nešto više predstavio ekipu koju on predvodi - Kizilkum - klub koji je dobio ime po najvećoj pustinji u Centralnoj Aziji.

"Ekipa Kizilkuma je ove godine bila sačinjena od iskusnih igrača, te je bilo potrebno na jedan određeni način pristupiti radu. Tokom cele godine nalazili smo se na samom vrhu tabele, ali smo na kraju zauzeli 5. mesto što je dobar rezultat za klub koji nema veliku tradiciju, ali ima istoriju i motivaciju da se još više razvija u budućnosti, te sam siguran da će planovi za budući period koje ima rukovodstvo biti uspešno realizovani", istakao je i potom nastavio:

"Na kraju ostaje žal što nismo uspeli da budemo među prve četiri ekipe, jer to su mesta koja vode u azijsku Ligu šampiona. Iz meni (ne)jasnih razloga posustali smo u samom finišu sezone".

Privatna arhiva

U sastavu Kizilkuma nastupa jedno dobro poznato ime ovdašnjim pratiocima fudbala - Aleksandar Stanisavljević. Nekadašnji ofanzivni vezista Vojvodine, OFK Beograda, Donjeg Srema i Voždovca početkom godine stigao je u Uzbekisan sa "Krova".  Uključujući njega, čak 17 naših igrača nastupa u elitnom rangu što je ubedljivo najviše od svih zemalja.

"U Uzbekistanu igra veliki broj naših igrača, koji se veoma dobro kotiraju ovde i mislim da ovdašnji klubovi i treneri veruju našim igračima, a i oni to poverenje opravdavaju na terenu".

Fudbal u Uzbekistanu napreduje kako vreme s godinama...

"Ove godine su Paktakor i Nasaf predstavljali Uzbekistan u Ligi šampiona i po mom mišljenju ostvarili određene rezultate, posebno Nasaf koji je uspeo da prođe grupnu fazu, ekipa Paktakora je bila u ggrupi sa ekipom Al Taawouna iz Saudijske Arabije inače klubu u kome sam ja radio prošle godine.Ekipa Sogidane je uspela da odigra polufinale AFC Kupa (ekvivalent Ligi Evrope kod nas)".

Upitali smo ga i da načini paralelu između srpskog i uzbekistanskog fudbala. Ko bi rekao, ne razlikuje se mnogo, posebno po pitanju regularnosti i svega onoga propratnog.

"Uzbekistan nosi i svoje mane, a one su slične kao i mane srpskog fudbala, pa ko može da ne nosi sa tim on može da proba ovde, a ko ne može onda savetujem da ne dolazi".

"Što se tiče prava fudbalera i fudbalskih trenera - ona su bolja i bolje zagarantovana, tu nema nikakvih problema. Primanja su sasvim solidna, pa čak možda i bolja što se tiče stranaca nego u Srbiji. Ako uporedimo koliko dobar srpski fudbaler moze da zaradi u Srbiji i ovde... Fudbal je pored borilačkih sportova najpopularniji sport u Uzbekistanu. Postoje klubovi koji na svakoj domaćoj utakmici imaju podršku punog stadiona. Igrači uzivaju popularnost kod navijača". 

Da li bi se vraćao u Srbiju ukoliko bi mu se pružila prilika za tako nešto?

"Ja već desetak godina svoju karijeru gradim van granica Srbije. Svoju afirmaciju sam sticao u ovom delu sveta, Centralnoj Aziji i Bliskom Istoku. PRO licencu sam završio u Fudbalskom savezu Rusije pre pet godina i zahvalan sam tim ljudima iz jer mislim da u Srbiji još dugo ne bih mogao. Mislim da u Srbiji, posedno na jugu, ima dosta kvalitetnih trenera koji još uvek ne mogu da dobiju pravu šansu što je veliki hendikep naročito za taj deo zemlje. Ja bih svakako voleo da se oprobam i u srpskom fudbalu, ali na zalost još uvek nisam dobio šansu", podvukao je Lazarević.