Kojom ocenom je renovirana Vojvodina položila jesenji semestar?

Fudbaleri Vojvodine jesenju polusezonu i 2022. godinu završili su pobedom nad Radničkim 1923, pa je danas pravi trenutak za prvi presek stanja i ocenu prvog jesenjeg semestra, renovirane ekipe.

Letos su se na "Karađorđu" desile ogromne promene u odnosu na neke ranije godine. Dragoljub Zbiljić je izabran za novog predsednika, sa njim su došli novi ljudi i bez sumnje je Voša napravila veliki iskorak na više nivoa. 

Prvo, Zbiljić je održao reč da će "Karađorđe" ponovo biti mesto gde će se okupljati ponosni Novosađani, sa svojim porodicima i da će navijati za svoju Vošu. U vezi sa tim, klub je pokrenuo i posebnu akciju pod sloganom "Ti si naša prva ljubav", koja za cilj ima usmeravanje dece ka sportu i zdravom načinu života, ali i poštovanju osnovnih sportskih vrednosti, poput timskog duha i fer-pleja. 

Nova uprava je učinila sve da građane približi Vojvodini, i obrnuto, što je na tribinama zaista  dalo rezultat. Moglo bi se reći da godinama unazad Voša nije imala takvu podršku sa tribina, na čemu se i trener Milan Rastavac posebno zahvalio posle trijumfa nad Kragujevčanima. Dakle, navijači i publika su jesenji semestar definitivno položili sa najvećom ocenom.

Ali, mnogo je važno, da li je i renovirana ekipa položila isti semestar i sa kojom ocenom? 

Najpre, Voša je i ovog leta doživela velike promene, ali ne treba zaboraviti da se mnogo toga promenilo i leto pre toga, kada je otišao Nenad Lalatović, a za njim praktično i čitav jedan tim. Slavoljub Đorđević je započeo proces rekonstrukcije, sa prethodnom upravom, ponovo je došao veliki broj igrača, koji nisu u svakom trenutku ispunjavali ambicije u skladu sa veličinom kluba. Došli su Aleksandar Busnić, Dušan Stevanović, Luka Cucin, Nebojša Bastajić na leto, a potom na zimu i Ivan Vukčević, Milan Lazarević, Bojan Matić, a Emil Rockov je došao na pozajmicu zbog povrede Nikole Simića. Koliko je tih igrača i dalje tu, a i koliko njih je standardno ove sezone? Dvojica, i to, rotirano - Busnić i Lazarević. To je možda i najbolji odgovor na pitanje šta je dočekalo novog šefa struke Milana Rastavca. 

Slavoljub Đorđević nije ispunio očekivanja, pa je u trenutku posle niza očajnih rezultata na startu 2022. godine dobio otkaz, a na njegovo mesto došao je Dragan Radojičić. Voša se ni sa njim nije posebno oporavila, i učinak od čak 18 poraza i očajno sedmo mesto na tabeli nikako nije u skladu sa veličinom kluba. 

Dragoljub Zbiljić je uz Milan Rastavca, postavio i novog sportskog direktora Marka Jovanovića, te je Voša postepeno pojačavala tim. Redom su dolazili Radomir Milosavljević, Iv Baraj, Nemanja i Uroš Nikolić, Lazar Carević, Mamadu Traore, da bi potom, kada je već sezona počela došli i Filip Malbašić, Nikola Čumić (tek 1. septembra), Filip Antonijević i Uroš Vitas, za kraj, 9. septembra.

Ako ćemo pravdati Vošine partije, onda tu svakako možemo iskoristiti argument što ekipa nije bila na okupu tokom čitavih priprema, za šta će Milan Rastavac i njegov stručni štab imati priliku ove zime. 

Ako, pak, Voša mora da bude kritikovana, onda su to rezultati protiv najjačih klubova u Super ligi Srbije. Statistika kaže da je Voša izgubila četiri najbolje plasirane ekipe na tabeli - Crvene zvezde, Partizana, Čukaričkog i TSC-a. Pored rezultata, koji su bili ubedljivi (0:2, 2:0, 4:1, 1:2), mnogo više brine što Voša nikako nije pokazala da može da se suprotstavi najjačim rivalima. Plan i obećanje Voše bilo je - borba za plasman u Ligu šampiona, makar i kroz kvalifikacije, no, kako je i rečeno usput, ovo je "nulta" godina i posle prve jeseni može se  reći da su takva očekivanja bila "donkihotovska". 

Voša nije kalibar za borbu za titulu, ali će na proleće sigurno biti još bolja i moraće da pokaže da je, za početak, obavezan učesnik evropskih kvalifikacija, te kandidat za trofej u Kupu Srbije, koji ove godine ima posebnu težinu.

Kako naša liga ima dva učesnika u Ligi šampiona, osvajač Kupa Srbije ima zagarantovnu jesen u Evropi! Osvajač Kupa ide u plej-of za Ligu Evrope, što znači da može i u jači rang ako pobedi, a u slučaju poraza, Liga konferencija je osigurana. Ipak, Voša se i u tom takmičenju Kupu Srbije, ruku na srce, previše i neočekivano mučila. Najpre protiv Grafičara, Čumić je golom u finišu doneo  penale, a onda i nestvarni Nikola Simić koji je odbranio sva tri penala i tako ponovio na istorijski rekord iz šampionske sezone 1988/89. U narednoj rundi, Voša je takođe proradila tek u finišu i teškom mukom, i uz malo i sreće, pobedila Mladost GAT pogocima Nemanje Nikolića i Veljka Simića. Ipak, na papiru se vidi da je Voša ispunila cilj, ali da bi se borila za trofej Kupa, na proleće protiv težih rivala će morati da igra mnogo bolje.

Suđenje? 

Jedna tema koja takođe mora da se pomene, u smislu opravdanja Vošinih rezultata. Na pojedinim mečevima, sudije su zaista donosile čudne odluke na štetu Vojvodine. Crveni karton protiv Mladosti iz Lučana za Veljka Simića odluka je o kojoj se pričalo i to sa pravom, jer je usporeni snimak pokazao da je Vošin ofanzivac stigao prvi do lopte, ali je ipak dobio žuti karton.

No, ako se suđenje ne uzima kao izgovor, jasno je da je Voša na nekim mečevima  jednostavno morala više, uz sve probleme koje je imala. 

Realizacija je nešto na čemu stručni štab mora da radi više, jednostavno, nedostaje gol igrač. Jovan Milošević nije u ekipi, Milan Vidakov je poslat nazad na pozajmicu u Mladost GAT, što je nateralo Rastavca da povremeno igra sa "lažnom devetkom", što je možda donelo neke promene na bolje, ali opet nije donela ono najvažnije - golove. 

Nemanja Nikolić, kao "devetka", sigurno ne može da bude zadovoljan učinkom od četiri gola, ali s druge strane može time što je timski igrač i što svojim kretanjem otvara prostor saigračima. Filip Malbašić je postigao samo dva gola, Baraj tri, tako da, njih trojica, svakako moraju da iskoče na proleće. Po brojkama, samo  su Čumić sa sedam i Simić sa šest golova donekle opravdali očekivanja. 

Šta mora da donese proleće?

Pa, Voša prvi deo sezone nije završila u top 4, što je apsolutni prioritet do kraja sezone, što neće biti nimalo lako ako uzmemo Čukarički kao glavnog rivala. TSC je pokazao da je od svih timova najbliži Crvenoj zvezdi i Partizanu, pa je u ovom trenutku apsolutni favorit za poziciju broj tri. 

Kup Srbije mora da bude prioritet iz više razloga - Partizan je ispao, kao jedan od favorita, Zvezda i Čukarički treba da odigraju svoje odložene mečeve osmine finala, ali su potencijalni rivali Voše TSC, Novi Pazar, tako da "stara dama" ima priliku da se u "90 minuta" iskupi za lošije partije protiv timova iz vrha tabele. 

Zaključak - Voša je definitivno završila jesenji semester sa prelaznom ocenom, ako ga poredimo sa prošlom godinom. Ipak, ako Voši merimo i očekujemo u skladu sa veličinom kluba, ovaj tim mora i može više. Na redu su kompletne pripreme celokupne ekipe, pauza u pravom trenutku i prilika da se odradi pravi prelazni rok.