Lalatović: "Radio sam sa Ramadanijem", dvojica Zvezdinih igrača bili na čekanju

Nenad Lalatović važi za osobu u srpskom fudbalu koja svojom energijom, rečima, istinom uvek privlači dodatnu pažnju navijača i medija.

Trener Spartaka je u intervjuu za"Sportski žurnal" naveo da ga je istina često koštala boljih rezultata i pozicija.

"Mimo rezultata koji su mnoge timove svrstali u društvo najboljih kad je trebalo, voleo bih da se više pisalo koliko sam iznedrio mladih igrača koji danas igraju u velikim inostranim klubovima. Dok sam vodio Vojvodinu poneo sam epitet „trenera decenije” u novosadskom klubu, ali se i o tome malo pisalo. Da je neki drugi trener to uradio siguran sam da bi mnogo više bilo ispraćeno. Znam koliko vredim i znaju to ljudi sa kojima radim, moji igrači i njihovi najbliži! Uvek pričam istinu, šta god da je u pitanju. Jeste me to mnogo puta koštalo posla i vrhunskih rezultata. Trener sam punih 12 godina, stagnirao sam samo godinu dana, a ostalih 11 su potvrda uspešnosti jer sam uvek bio među prva četiri kluba u ligi", govori Lalatović.

Bivši igrač Crvene zvezde je ostao ljubimac "delija" zbog svog vođenja tima u teškim godinama.

"Nikad nisam ni za čim žalio. U periodu kada sam došao kao trener u Zvezdu samo hrabra osoba tad je mogla da pomogne, baš kao ja. Uz smelost da „gurne” petoricu igrača koji su ponikli u klubu, da napravi 25 miliona evra od transfera, pomogne klubu da stane na noge, da se uključi struja, voda, da se od tih para koje smo doneli plati evropska licenca i onda Zvezda postaje to što jeste danas. Vojvodina je moja trenerska majka, jer me je napravila stručnjakom. Period proveden u Novom Sadu ne mogu da zaboravim, jer sam sanjao da osvojim prvi trofej na onakav način kao što je bilo 2020. u Nišu. Protiv Partizana pred punim stadionom sam sa mojim igračima trijumfovao u kupu, posle najboljeg finale u poslednjih 20 godina. Vojvodinu najviše volim kao trener i voleo bih da se vratim jednog dana tamo", istakao je Lalatović.

Da je trenerski poziv njegov, utvrdio je posle neuspelog pokušaja da se bavi menadžerisanjem.

"Radio sam u agenciji sa Faljijem Ramadanijem, ali veoma kratko. Doveo sam Dejana Milovanovića i Dušana Bastu da potpišu i sve je počelo kako treba. Trebalo je da idem na predstavljanje Stefana Jovetića u Fjorentinu, a Basta i Milovanović nisu imali klub.  Falji mi je rekao da oni moraju da čekaju priliku. Mojim drugarima sam želeo da odmah nađem angažman. Tad sam uvideo da menadžer neki put mora da bude neiskren i shvatio da taj posao nije za mene", naveo je Lalatović.