Lazar Jovanović stopama oca Laneta - Vošin biser sa brojem 10: "U 2023. želim u prvi tim!"

Lazar Jovanović, kapiten i najbolji igrač kadetske ekipe Vojvodine, dao je zanimljiv intervju za zvanični klupski sajt. 

Kako se navodi na sajtu Novosađana, prezime Jovanović nosi posebnu težinu ne samo u FK Vojvodina, već i u istoriji srpskog fudbala. Stopama svog oca, proslavljenog asa Vojvodine i srpske reprezentacije Milana Jovanovića, sigurnim koracima korača i njegov sin – Lazar.

On je od oca nasledio fudbalski dar, a partijama u dresu Vojvodine i kadetskoj reprezentaciji Srbije uveliko pokazuje da sa pravom od njega mnogi očekuju veliku karijeru.

Iako je rođen 30. novembra 2006. godine i na pragu je tek svoje 16. Lazar stoji nogama na zemlji, svestan svojih kvaliteta, još svesniji svojih nedostataka, jer samo tako može da napreduje iz dana u dan i da ostvari svoje snove, a to je  za početak – da postane prvotimac Vojvodine i reprezentacije Srbije.

"Volim da igram i da imam loptu u nogama i zato mi najviše odgovara kada igram na poziciji iza napadača. Naravno, mogu da igram i kao špic ili desno krilo, ali lično najviše volim kada sam u sredini, jer tu do izražaja najviše dolaze moja glavna oružja – dribling i hitrina", počeo je Lazar Jovanović priču za klupski sajt. 

Zbog pozicije na dresu nosi broj 10, sa kapitenskom trakom oko ruke, jasno je da je uvek na radaru i u prvom planu. Takođe zbog pozicije na terenu često voli da gleda kako igraju Nejmar i Mesi, ali voli i Kristijana Ronalda.

"Volim broj 10, ali ga nosim i zbog svoje pozicije na terenu. U reprezentaciji nosim broj 22 i igram isto, broj ne znači ništa i u ovom slučaju nema neku simboliku. Meni je važno da igram i da uživam na terenu i  da napredujem iz utakmice u utakmicu. Iz samog vrha svetskog fudbala moji idoli su Nejmar i Mesi, zbog pozicije i načina igre. Ipak, takođe  volim i Kristijana Ronalda, koji je svojim ponašanjem, načinom života, ishranom, posvećenošću treninzima i radom – pravi primer za mlade igrače", rekao je Jovanović.

Njegov verni navijač, sasvim sigurno i glavni „kritičar“ jeste upravo Milan Jovanović. Bivši prvotimac Voše i čuveni reprezentativac Srbije redovno posmatra utakmice kadetske ekipe Vojvodine.

"Ne osećam nikakav pritisak zbog svog prezimena. Moj otac redovno prati utakmice i pomaže mi da posle svake ispravim svoje greške i ne ponovim ih u narednoj utakmici. Uvek me ispravlja na pravi način, da razumem šta radim dobro, a šta ne, da kvalitet ispoljim još više, a svoje mane svedem na minimum", otkrio je Jovanović „junior“.

Nakon Voše, Milan Jovanović je napravio bogatu inostranu karijeru u Šahtjoru, moskovskoj Lokomotivi, Standardu iz Liježa, Liverpulu i Anderlehtu. Preko 250 utakmica, uz blizu 100 golova i preko 50 asistencija u dresovima Standarda i Anderlehta, definitivno ga svrstavaju i među legende belgijskog fudbala. Lazar ne bi imao ništa protiv da izgradi sličnu, pa i veću karijeru.

"Naravno da bih voleo da imam karijeru kao moj otac, ali i veću, jer imam i najveća moguća očekivanja i želim da pokušam da budem još bolji. Imam i njega na svojoj strani, da mi pomaže i bude mi oslonac u svim predstojećim izazovima, ali želim da idem korak po korak", istakao je Lazar Jovanović.

Već u 2023. godini, Lazar priželjkuje najveći mogući korak u dosadašnjoj karijeri.

"U 2023.  godini želim da postanem prvotimac Vojvodine, odnosno da dobijem šansu da treniram tokom letnjih priprema i da polako počnem da se priključujem seniorskom fudbalu. Osim toga, pošto smo ove jeseni dozvolili neke kikseve, cilj nam je da u Kadetskoj ligi Srbije budemo u top tri ekipe, mada ćemo se do kraja boriti i za viši plasman", uveren je Jovanović.