Ljubiša Tumbaković dobio nagradu za životno delo

Obnova UEFA PRO licence koja se obavlja na svake tri godine bila je povod za današnji susret velikog broja nekadašnjih i aktuelnih srpskih trenera u ''Hotelu M'', a u organizaciji Centra za edukaciju fudbalskih trenera (CEFT) Fudbalskog saveza Srbije.

Ovaj događaj je iskorišćen i za jednu lepu svečanost. Naime, predsednik CEFT-a Miloš Miljanić je trofejnom treneru Partizana i nekoliko inostranih klubova, kasnije i selektoru reprezentacija Crne Gore, pa Srbije Ljubiši Tumbakoviću uručio priznanje za dugogodišnji rad i razvoj trenerske profesije, odnosno nagradu za životno delo.

''Ljubiša Tumbaković, pripada onoj retkoj vrsti fudbalskih ljudi čija se karijera ne meri samo titulama i pobedama, već tragom koji ostavljaju u struci, u svlačionici i u generacijama koje dolaze.

Rođen na Dorćolu, fudbalski oblikovan u Partizanu, sa idejama koje su ga uvek vukle ka modernom, tehnički dominantnom i napadačkom fudbalu, jedan je od najznačajnijih trenerskih figura u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Veoma mlad potpisao je profesionalni ugovor sa Partizanom i nastupao u tadašnjoj Prvoj ligi Jugoslavije, između ostalog i za Vardar iz Skoplja, gde se kao vezni igrač upisivao i u strelce.

Njegov pravi fudbalski put, bio je trenerski. Počeo je skromno, u Radničkom s Novog Beograda, klubu koji i danas zauzima posebno mesto u njegovom srcu. Tamo je, kako sam kaže, 'krao zanat', učio od starijih kolega, gradio sebe i svoje ideje, i vrlo brzo pokazao da poseduje ono najvažnije – autoritet znanja.

Kada je došao u Partizan, kao naslednik Ivice Osima, dočekan je sa skepsom. Ali upravo u toj svlačionici, punoj reprezentativaca i velikih imena, pokazao je da se u fudbalu može opstati samo ako igrači prepoznaju da trener zna šta radi. Rezultat toga bila je decenija dominacije – titule, duple krune, afirmacija mladih igrača i prepoznatljiv stil igre, zasnovan na pasu, kretanju i fudbalskoj inteligenciji.

Njegovo čuveno uverenje da su 'beskrajne mogućnosti igre' nije bila fraza, već filozofija. Uvek je verovao u dupli pas, u igru u napred, u visoki presing i u tehnički superiornog fudbalera. Neki su to kasnije zvali 'tiki-taka', a on bi rekao – 'od duplog pasa nema spasa'.

Van granica Srbije, ostavio je dubok trag – od Atine, gde AEK pamti kao nedovršenu, ali posebnu priču, do Kine, gde je sa Šandongom osvojio titule, kupove i postao simbol jednog fudbalskog projekta. Kolone navijača koje su ga ispraćale, skandiranje njegovog nadimka i priznanja za trenera godine, govore više od statistike.

Kao selektor, bilo da je reč o Crnoj Gori ili Srbiji, uvek je insistirao na jedinstvu. Govorio je igračima da u fudbalu pojedinac ne može ništa sam i da je timska kohezija temelj svakog uspeha. Poštovao je rivale, Derbi smatrao suštinom našeg fudbala, a objektivnost i profesionalizam nikada nije dovodio u pitanje.

On je trener koji je učio od velikih, ali i onaj koji je stvarao druge. Učitelj, mentor, čovek koji je verovao u znanje, stalno učenje i nadogradnju, dugo pre nego što su te reči postale deo zvaničnih UEFA dokumenata.

Zato je ovo priznanje više od zahvalnice za jednu karijeru. Ono je znak poštovanja prema jednom fudbalskom putu, jednoj filozofiji i jednom trajanju. Njegov uticaj na generacije trenera i igrača ostaje neizbrisiv, kao učitelj, mentor i čovek koji je fudbalu dao srce i znanje'', piše na zvaničnom sajtu Fudbalskog saveza Srbije, a Tumbaković se zahvalio na priznanju, uz veliki aplauz prisutnih kolega.