Mijatović se priseća: "Kako su me nazvali izdajnikom u Srbiji i Crnoj Gori"

Predrag Mijatović je u intervjuu za "Indeks" govorio o mnogim stvarima, između ostalog, i o tome kako je osvojio "Srebrnu loptu" 1997. godine.

"Svima nama koji volimo fudbal, Ronaldo Nazario je priuštio nezaboravne trenutke i za brojne prave ljubitelje fudbala najbolji je igrač svih vremena. Za mene je najveći ikad Diego Armando Maradona, ali kod takvih odabira sve je stvar ukusa i tu ne treba previše polemisati", rekao je Predrag Mijatović. 

"Osvojiti Srebrnu loptu i biti drugi igrač sveta je bila fenomenalna satisfakcija jer upoređivati se s njim je praktično nemoguće", rekao je on. 

"Mogu vam reći da to drugo mesto nije nimalo loše jer smo ionako zaključili da on nije bio s ove planete", rekao je Mijatović uz konstataciju da je uvek želeo biti prvi. 

Govorio je i o dogovorenom transferu u Hajduk iz Splita i kako je uzeo avans od 50 hiljada maraka, a kasnije sve to uredno vratio, a onda je govorio i o svojoj zemlji i ratovima. 

"Svi mi koji smo odrasli u finoj zemlji koja se zvala Jugoslavija, imali smo sreću da smo detinjstvo i mladost proveli u jednoj zdravoj i mirnoj atmosferi, bez puno trzavica i problema. Bugarska, Mađarska, Češka, Poljska, redom zemlje koje su nas danas prešišale, u to su vreme bile daleko iza nas. Doslovce, za njih je Jugoslavija bila zapad", rekao je Mijatović za hrvatski "Indeks". 

"Tim se stvarima i nacionalizmima opterećuju neki ljudi koji nisu nikad imali priliku da vide malo više sveta. Ako je neko moj prijatelj ili moj saigrač, nikad me nije bilo briga odakle dolazi i koje je nacionalnosti. Jedino mi je važno ono što osećam prema toj osobi. Sećam se 1994., kad je Hrvatska igrala protiv Španije u Valesijii. U to sam vreme bio igrač Valencije, a situacija u bivšoj nam državi je bila izuzetno komplikovana. Rat je i dalje trajao i odnosi su bili katastrofalni. To se mene nije ni najmanje ticalo", isticao je Mijatović. 

"Godinama sam bio saigrač i prijatelj sa Bobanom, Jarnijem, Šukerom, Štimcem, Prosinečkim i naravno da sam želeo da ih vidim i pozdravim se s njima. Ti su momci bili moji prijatelji. Saznao sam u kojem se hotelu nalaze i otišao sam do njih. Nakon toga su me u Srbiji i Crnoj Gori žestoko kritikovali i doslovno su me proglasili izdajnikom. Zbog toga što sam želeo da vidim ljude sa kojima sam godinama igrao u mladoj i A reprezentaciji. To, naravno, nema nikakve veze sa zdravim razumom. Isto bih učinio i danas. To su moji prijatelji. S njima se čujem i vidim redovno uvek kad se nađemo, osećaj je fenomenalan", kaže on. 

Posebno se prisetio prečke u Francuskoj...

"Da, ta famozna prečka. Ne mogu baš reći da je sanjam i dalje, ali taj trenutak za mene je bio jedna velika, kako fudbalska tako i lična trauma. Na to smo SP otišli nakon dugo godina neigranja zbog sankcija, a na posebno smo impresivan način pregazili Mađarsku u baražu. Imali smo odličnu ekipu i jako velike ambicije na tom prvenstvu.

"I eto, dogodilo se to što se dogodilo. Lopta je pogodila prečku. Mislim da ne postoji navijač koji je pratio reprezentaciju te male Jugoslavije u to vreme a da s vremena na vreme ne spomene tu prečku. ''Sve je to sjajno, Real, Liga šampiona, ali kako promaši onaj penal? Kako je moguće da si promašio?", pričao je Mijatović...

Kompletan intervju pročitajte OVDE.