Misija Srbija na EURO - “Orlovi” na Krstajićev bugarski "vrtić"

Fudbalska reprezentacija Srbije nastavlja ciklus kvalifikacija za Evropsko prvenstvo koje će se naredne godine održati u Nemačkoj. Izabranici Dragana Stojkovića će u okviru četvrtog kola kvalifikacione grupe G gostovati Bugarskoj u Razgradu, a taj meč na programu je u utorak 20. juna od 20.45.

Posle učešća na Svetskom prvenstvu u Kataru koje su okončali već u grupnoj fazi, “Orlovi” su nanizali četiri uzastopne pobede, od koje dve imaju veliki takmičarski značaj. Nakon trijumfa u prijateljskom meču sa Sjedinjenim Američkim Državama, usledile su dve pobede u kvalifikacijama za EURO, prva u Beogradu nad Litvanijom 2:0, da bi istim rezultatom Srbija slavila i u Podgorici protiv Crne Gore tri dana kasnije. Maksimalan učinak na početku kvalifikacija daje razloga za optimizam kada je u pisanju plasman na kontinentalno reprezentativno takmičenje na koje Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, potom i Srbija nisu otišli pune 24 godine.

Pred aktuelni reprezentativni prozor, selektor Dragan Stojković suočio se sa nizom problema, naročito kada je reč o napadačima gde vlada i najjača konkurencija. Stojković nije mogao da računa na Aleksandra Mitrovića koji ima problem sa stopalom koje ga je mučilo i na Mundijalu, van ekipe je i Dušan Vlahović zbog povrede prepona, dok pozivu nije mogao da se odazove ni Luka Jović koji je morao da operiše nos koji je polomio u finalu Lige konferencija. I ne samo to, problem predstavljaju i povrede Nemanje Radonjića, Miloša Veljkovića, Mijata Gaćinovića, dok Aleksa Terzić mora na operaciju nosa zbog otežanog disanja.

Bez obzira na sve gore navedene probleme, “Orlovi” su ostvarili pobedu u prijateljskom susretu sa Jordanom u Beču gde je nominalni (i realni) domaćin slavio rezultatom 3:2. Stojković je na teren Generali Arene pred 10.000 mahom srpskih navijač poslao prilično mešovit sastav. Odbranu je po prvi put činio trio Eraković-Mašović-Babić, u veznom redu delovali su Grujić i Račić, po bokovima Lazović i Kostić, dok su podršku u napadu Jovanoviću pružali Samardžić i Đuričić. Selektor je odlučio da odmori većinu ključnih igrača ekipe pred važniji duel sa Bugarskom, što su Jordanci i iskoristili za iznenađujuće energičan početak meča, bez obzira na pogodak Erakovića već u sedmom minutu. Izabranici Adnana Hamada ostavili su odličan utisak i uspeli da u drugom poluvremenu preokrenu rezultat golovima Al Mardija i Al Tamarija. Ipak, iznenađenje je sprečio sjajni napadač LA Galaksija Dejan Joveljić koji je za 45 minuta igre postigao dva gola u samoj završnici meča i tako doneo trijumf svojoj ekipi. Može se reći da je utakmica protiv Jordana bilo jedno od slabijih taktičkih izdanja otkako je selektor Srbije postao Dragan Stojković. “Orlovi” nisu imali rešenja za brze i prilično pokretne igrače Jordana koji su pravili velike probleme, naročito između linija tima. Da li je razlog tome kraj naporne sezone, neatraktivan rival ili iznenađujući kvalitet protivnika, pitanje je na koje ćemo dobiti odgovor već u Razgradu.

Tamo će Srbiju dočekati dobro poznato lice u vidu selektora reprezentacije Bugarske Mladena Krstajića koji je ekipu preuzeo u julu prošle godine. Nekadašnji selektor Srbije se nakon svog mandata na Terazijama obreo u TSC-u iz Bačke Topole, a trenerski put ga je posle naveo u Makabi iz Tel Aviva pre nego što je stigao u Bugarsku. Krstajić je selektorski mandat na klupi “Lavova” započeo na najbolji mogući način, sa dve pobede iz isto toliko utakmica u okviru Lige C Lige nacija protiv Gibraltara (5:1) i Severne Makedonije (0:1), a bugarski mediji pohvalili su njegovu odluku da se zahvali iskusnijim fudbalerima i drastično podmladi ekipu koju kao kapiten predvodi 26-godišnji fudbaler Ludogoreca Kiril Despodov.

Pre početka kvalifikacija za EURO, Bugarska je odigrala dve prijateljske utakmice. Prvo je ostavila dobar utisak pobedom na Kipru, da bi nakon toga remizirala u Lukemburgu bez pogodaka, pa blaga euforija nije dugo trajala. “Trikolori” su kvalifikacije startovali sa dva poraza. I dok je pobeda Mađarske u Budimpešti i bila očekivana, bugarska javnost nije blagonaklono gledala na minimalni poraz od Crne Gore u Razgradu jer je opšti utisak da je bugarska ekipa bila prilično lako nadigrana u oba susreta. Nedugo zatim, pojavile su se i spekulacije o smeni Mladena Krstajića, a u takvoj atmosferi, sastav Bugarske remizirao je u Kaunasu protiv Litvanije 1:1. Imali su Bugari nekoliko izglednih šansi, bili bolji rival posle primljenog gola i isključenja Lasickasa, međutim ništa nisu mogli osim izjednačujućeg pogotka talentovanog tinejdžera Levskog Marina Petkova.

Prosek godina ove ekipe je 22 što Bugarsku stavlja na ubedljivo prvom mestu na listi najmlađih seniorskih nacionalnih timova Evrope, verovatno i šire. Krstajić je odlučio da svoj mandat započne korenitim promenama koje su posledica višegodišnjih previranja u okviru Fudbalskog saveza Bugarske. Na čelu krovne organizacije bugarskog fudbala nalazi se proslavljeni reprezentativac Borislav Mihajlov kojem je ovo drugi mandat na mestu predsednika fudbalskog saveza. Prvi je trajao punih 14 godina i bio okončan zbog optužbi za rasizam, ali se Mihajlov dve godina nakon ostavke ponovo vratio na to mesto porazivši inicijativu verovatno i najboljeg bugarskog fudbalera u 21. veku Dimitra Berbatova. Stanje u tamošnjem fudbalu nije naročito idealno, premda je Ludogorec već godinama suvereni vladar i ekipa koja na evropskom nivou ima zavidne rezultate sa učešćima i u Ligi šampiona. Sa druge strane, reprezentacija je poslednji put učestvovala na nekom internacionalnom takmičenju 2004. godine kada je Evropsko prvenstvo u Portugalu okončala već u grupnoj fazi sa sva tri poraza. Daleko od nekadašnjih ogromnih uspeha Bugara tokom 90-ih godina kada su ih predvodili legendarni fudbaleri poput Hrista Stoičkova, Krasimira Balakova, Jordana Lečkova…

Prva vedeta današnje Bugarske jeste kapiten Kiril Despodov koji se, posle epizode u Kaljariju, vratio u otadžbinu i zaigrao za Ludogorec. Na sredini terena delovaće iskusni Ivajlo Čočev, u ekipi je još jedan veteran Spas Delev, dok su ostali fudbaleri uglavnom mlađi od 23 godine. Ilia Gruev nastupa za Verder, Valentin Antov je član Monce, šansu će vrebati i Interov tinejdžer Nikola Iliev, dok su ostali fudbaleri uglavnom iz domaćeg šampionata uz još po nekoliko igrača koji nastupaju za italijanske klubove. Srbija je pod tim imenom do sada dva puta odigrala prijateljsku utakmicu protiv Bugarske. Prvi put je to bilo 2008. godine na oproštaju Sava Miloševića od dresa sa nacionalnim grbom na stadionu Partizana, gosti su ubedljivo poraženi sa 6:1. Dve godine kasnije, “Orlovi” su slavili minimalnim rezultatom na stadionu Vasil Levski pogotkom Nikole Žigića u završnici meča.

Selektor Srbije Dragan Stojković najavio je najjači mogući sastav u ovom trenutku, pa ćemo tako na golu ponovo videti Vanju Milinkovića Savića. Ispred njega će delovati Strahinja Pavlović, Nikola Milenković i Nemanja Gudelj. Leva strana rezervisana je za Filipa Kostića, po desnoj su dve moguće opcije u vidu Andrije Živkovića sa nešto više šansi u odnosu na Darka Lazovića. Mesta su praktično rezervisana za Sergeja Milinkovića Savića i Dušana Tadića, Ivan Ilić i Nemanja Maksimović će verovatno početi od prvog minuta, dok mesto u napadu posle sjajne partije u Beču pripada Dejanu Joveljiću, što je selektor i najavio.

Sam pogled na tabelu govori o tome koliko će eventualna pobeda nad Bugarima približiti “Orlove” ka Evropskom prvenstvu. Remi Crne Gore i Mađarske itekako je odgovarao Srbiji koja bi posle aktuelnog reprezentativnog prozora mogla dodatno da pobegne Crnoj Gori na pet bodova zaostatka, dok su Mađari ipak apsolutni favoriti protiv Litvanije. U septembru u Beograd stižu Mađari, posle toga Srbija gostuje u Kaunasu što je lepa prilika da se plasman na EURO praktično overi već tada.