Natho počastvovan, ali iskren: "Teško mi pada ova situacija, neću da lažem"

Odigrao je Bibars Natho je protiv Vojvodine svoj 265. takmičarski meč u dresu Partizana, a 200. prvenstveni, po čemu je na prvom mestu liste stranaca, a i tek peti igrač u istoriji sa toliko nastupa uopšte.

Iako je sada u veteranskoj ulozi i ulazi sa klupe, i dalje mu je velika čast što je deo istorije.

Izraelac je primio čestitke i onda otkrio kako se oseća:

"Hvala vam mnogo. Naravno, velika je čast imati tako veliki broj nastupa u tako velikom klubu sa velikom istorijom. Osamdeset godina. Pre svega, želim mnogo, mnogo godina, mnogo, mnogo trofeja i mnogo uspeha ovom klubu, ovim navijačima. Drago mi je što sam deo ove istorije i nadam se da ću ispisati još jednu stranicu u njoj."

Vaša istorija nije završena, ona se i dalje piše, ali koliko sada osećate da ste deo Partizana i kakvu ulogu Partizan ima u vašem životu sada kada ste postali zvanični deo istorije kluba?

"Naravno, Partizan ima veoma veliki udeo u mojoj karijeri, mom životu, životu moje porodice. Ovde sam šest godina, u teškom vremenu, i da, klub, navijači, ljudi ovde mi ukazuju ogromno poštovanje. Daju mi osećaj da sam zaista deo ovog kluba i ja pokušavam da im uzvratim svakog minuta. Kao što sam rekao, velika mi je čast što sam deo istorije ovog ogromnog kluba."

Nije uobičajeno da vas ovo pitamo u oktobru, ali kako se osećate fizički i da li ste mentalno i dalje gladni utakmica, pobeda? I da li se fizički osećate dovoljno dobro?

"Mislim da je odgovor na terenu. Svaki put kada igram, bez obzira na minutažu, mislim da pokazujem pozitivne stvari i pomažem timu. Ova situacija je veoma teška za mene, neću da lažem. Prvi put mi se dešava da igram uglavnom u poslednjim minutima kada sam potreban timu. Nije laka situacija, ali postoje neke stvari koje su klubu potrebne i od mene se traži da promenim svoje razmišljanje, svoje nade, ali na kraju pokušavam da uradim najbolje što mogu da pomognem timu."

Kako ste se osećali na terenu tokom svih onih scena, prekida, tenzije sa Vojvodinom?

"Mislim da je u početku bila sjajna atmosfera, bilo je veoma lepo. Na kraju krajeva, ovo je 80. rođendan i to se ne dešava svaki dan i  navijači su želeli da proslave malo više nego obično. Ali, nakon toga prekid je bio predug i bilo je veoma teško vratiti se u utakmicu. Mislim da su svi videli da je tempo igre posle pauze bio veoma slab, nije bilo fudbala. Bilo je teško jer je pauza bila preduga i teško je bilo vratiti se."

Otišli ste u tunel kada se igrači Vojvodine nisu pojavili, da li ste razgovarali sa njima?

"Ne, razgovarao sam samo sa sudijom. Koliko sam čuo, nisu hteli da izađu, ne znam šta je istina, ali na kraju je sudija rekao da prvi put treba da nas pozovu unutra, a ako se ponovi – prekinuće utakmicu. Ali navijači su obećali i ispunili su obećanje. Otišao sam do navijača, obećali su da će biti poslednji put i tako je i bilo. Utakmica se završila i to je najvažnije."

Da li osećate da je Vojvodina vaš drugi najveći rival u Srbiji, zbog svega što se dešavalo od vaše prve godine ovde, pa finala kupa, tenzija?

"Pobedili su nas jednom u finalu kupa i to je za nas bio veliki bol, ali na kraju, dobro je i lepo igrati protiv dobre ekipe koja želi da igra fudbal. Mislim da su utakmice protiv njih obično uvek dobre, sa mnogo golova. Danas je bilo malo drugačije, crveni karton i sve ostalo su promenili tok utakmice za obe ekipe, ali na kraju smo uzeli tri boda i to je najvažnije."