’’Neka igra lopta“, pričao je najveći filozof među trenerima na ovim prostorima

Šetajući ulicama Graca, osim fino struktuiranog i ušuškanog grada, ne možete da ne primetite divljenje jednoj osobi. Ne možete da ne primetite koliko je detalja posvećeno istom liku, niti da ignorišete činjenicu na koliko znamenitosti je ostavljen njegov trag.

U Gracu je učinjen večnim na različite načine. Suveniri, grafiti, stikeri, dok i trg na kome počiva ’’Merkur arena’’ nosi ime po njemu.

Naravno, u pitanju je Ivica Osim, poslednji selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije i legenda Šturma iz Graca.

Na klupi ovog austrijskog tima sedeo je od 1994. do 2002. godine za to vreme osvojivši šampionske titule, po tri Kupa i Superkupa. Za to vreme, koje je inače nazvano ’’zlatnim dobom’’ Šturma, prošle su 383 utakmice.

Ekipa se i triput plasirala u Ligu šampiona i sve vreme demonstrirala atraktivan fudbal.

’’Igrač mora misliti, a ne samo trčati’’, bila je filozofija popularnog ’’Švabe’’. Jer, ako ti je do trčanja, ti idi na maraton.

Nije voleo komplikovane pokrete i poteze: ’’Neka igra lopta’’, umeo je da govori.

Izvan Evrope radio je u japanskoj Džef Čibi i nacionalnom timu, a koliki je trag ostavio za samo četiri godine u toj zemlji govori i činjenica da je o njemu napisano čak 40 knjiga u Japanu. I nisu sve specifično fudbalski opredeljene.

Nikada nije to ljudsko mogao da izostavi u svom životu. Valjda ga zato i danas pamtimo, odnosno pišemo o njemu mi koji nismo svedoci njegovog zlatnog vremena.

Tog 24. maja 1992. on je odlučio da napusti klupu reprezentacije Jugoslavije zbog rata u bivšoj nam državi. Nije mogao to da podnese. Nije mogao da posmatra rodno  Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu u ratnom obliku.

’’To je moj lični gest, a vi ga možete protumačiti kako želite. To je neka moja lična odluka, a ja neću da govorim zbog čega i da objašnjavam, jer vi to vrlo dobro znate. Ali ako ništa drugo i ono jedino što mogu da učinim za taj grad’’, rekao je on tada.

Još jedna vrlo važna činjenica – iako je u Partizanu proveo samo godinu dana kao trener, svoj čarobni štapić koji je očigledno posedovao, iskoristio je da bude zagovornik ideje o osnivanju i izgradnji centra koji danas znamo kao ’’Teleoptik’’ gde se gaje crno-bele ruže koje cvetaju širom Evrope.

Naime, čuveni Štraus sa Grbavice je tokom svog perioda u Partizanu bio na jednom ručku sa čelnicima Partizana u restoranu u sklopu preduzeća ’’Teleoptik’’. Video je stadion i zelenu slobodu koja se prostirala okolo. Došao je na ideju da se na tom zemljištu izgradi popularni ’’Zemunelo’’ i predočio istu Žarku Zečeviću i Nenadu Bjekoviću. Ubrzo se ušlo u proces prikupljanja dokumentacije i sredstava zarad dozvola. Nakon šest godina izrastao je sportski centar gde su nastajali mnogi velikani srpskog fudbala, a oni koji su danas tamo nastoje da dodirnu iste ili približne visine.

STARSPORT

’’To je živa istina! Tom čoveku, čiji je bio restoran, moj otac je ostavio svoj auto. Eto, takav je Švaba bio. Kad je Ivica vodio Partizan 1992. godine, oni su stalno trenirali na Vojnoj akademiji. Jednom su ga Zeka i Bjeka odveli u Zemun, u restoran. Ustao je, procunjao okolo... Odmah je izneo plan pred njih dvojicu i rekao: "Šta čekate, napravite sportski centar’’, rekao je svojevremeno za Kurir Amar Osim, a onda otkrio:

’’Moj Željezničar je prvi strani klub koji je koristio „Zemunelo“... Partizan je bio na Tari, a mi smo se spremali za meč sa Levskim iz Sofije u pretkolu Lige šampiona. Švaba nam je sve to završio. Zvao je Đavola (Nenad Bjeković op.a.) i Zeku i obezbedio nam boravak od sedam dana u Zemunelu. To je čudo! Španska keramika, italijanske drvenarije, vrhunski nivo. Saune, sale za masažu, teretana, sedam terena... A hrana! Verujte mi, ja znam šta je hrana (miluje stomak), vidi se iz priloženog.... Kao u najboljim hotelima. Kakvi su tamo kuvari, kakva je tamo usluga’’, prepričao je Amar svoje oduševljenje Partizanovim trening kompleksom.

Iz Graca: Nemanja Janošev