Od velikih želja i startera do "marginalaca" - Zašto je Bahar otpisao Krasoa i Degeneka?

Pripremni period, baš kao što mu to i ime kaže, služi da se ekipa pripremi za takmičarski fudbal, pre nego što sezona zvanično počne.

Pripremala se Crvena zvezda sa novim trenerom Barakom Baharom, činilo se, nikad bolje. Gazio je šampion Srbije na prijateljskim utakmicama, ostvario sve same pobede, između ostalih protiv veoma respektabilnih protivnika kakvi su Zenit, Fenerbahče i Fiorentina, koju su "crveno-beli" deklasirali sa 5:0.

Izgledalo je da je Bahar za ekspresno kratak period pronašao dobitnu formulu i iskristalisao startnih 11, među kojima su bili njegova velika želja Miloš Degenek i prvi pik skauting službe Žan-Filip Kraso.

Degenek je bio nezamenljiv kao jedan od trojice štopera sa idejom da u utakmicama Lige šampiona bude pomeren na mesto desnog beka, po ugledu na ulogu u reprezentaciji Australije, dok je Kraso imponovao svojim načinom igre, lucidnošću i egzekucijom, kao potpuno atipičan napadač kakvog u srpskom fudbalu nije bilo.

Sve je to funkcionisalo do utakmice sa Voždovcem i prvog neuspeha Baharove Zvezde. "Zmajevi" su nadigrali šampiona, napadač Voždovca, Zvezdino dete, Borisav Burmaz dobio gotovo svaki duel sa Degenekom, dok je Kraso umesto u špicu zbog povrede Ivanića bio prebačen na sredinu terena gde se nije snašao.

Od te utakmice na Krovu Degenek više nije bio starter, a koliko je izgubio Baharovo poverenje dovoljno govori podatak da je iskusni defanzivac odigrao tek 33 minuta u narednih osam utakmica.

Zbog čega Izraelac nije želeo da veruje u svoju opkladu, postavlja se pitanje, na koje verovatno samo on zna odgovor. Umesto Degeneka, "zakucani" u timu su Srđan Mijailović, bilo da igra kao štoper ili desni bek, iako nikada pre toga u karijeri nije bio u toj ulozi i novajlija Naser Điga, kome je Bahar od prvog trenutka dao bezrezervno poverenje.

Što se Kraso tiče, stvar je još teža za razumevanje. Bio je fudbaler iz Obale Slonovače možda i najbolji igrač Zvezde na pripremama, proglašen je za MVP-a turnira u Rusiji, nadavao se golova na startu prvenstva, a onda dolaskom Šerifa Endijaja "zacementirao" svoje mesto na klupi za rezerve, iako je na utakmici protiv Čukaričkog koju je po prvi put u sezonu započeo sa klupe zatresao mrežu rivala iz penala, a Endiaj se sapleo na loptu pred praznim golom sa dva metra udaljenosti.

Dobro je odigrao Kraso i protiv Jang Bojsa, pokrenuo Zvezdu i namestio izjednačujući pogodak Bukarija. Ipak, to nije bilo dovoljan razlog Baharu da ga vrati u startnu postavu, samo 16, pa 17 minuta u ligaškim duelima protiv Radničkog 1923 u Kragujevcu i Javora na "Marakani", a onda konačno priznanje da Kraso više nije važan.

Iako je Zvezda gubila u Lajpcigu, Bahar nije video Krasoa ni kao "džokera" sa klupe. Umesto njega na teren je uveo mladog napadača Jovana Mijatovića, koji je bio sasvim korektan, dok je mnogo iskusniji Kraso presedeo meč na klupi.

Nesporno je da Kraso ima kvalitet, a još očitije da je nešto "puklo" između njega i trenera, da li je u pitanju nonšalantni odnos u nekim situacijama ili nešto drugo, saznaćemo, ali bi moglo biti pogubio po Zvezdu da se tako lako odrekne majstorstva toliko željenog, gromoglasno najavljenog i već dokazanog pojačanja.