Ode Feđa uz reke suza - "Čika Dača" nikad nije imao drhtaviji glas...

Tmurno je nebo nad "Čika Dačom", padavina nema, ali ima kiše. Kiše suza. 

Posao novinara nije tako težak ako ga radite iz ljubavi, pitanja se nekad sama crtaju ako ste pažljiv i dobar slušalac ili gledalac, a u svojih 12 godina rada još nisam video da je na konferenciji kod svakoga od prisutnih ista čista emocija. 

Trener, sportski direktor, direktor, sekretar, pomoćni treneri, pa i mi sa ove druge strane kamere, novinari i fotoreporteri, svi smo imali isto osećanje, neki miks tuge i zahvalnosti.

"Čika Dača" nikad nije imao drhtaviji glas, nikad teže nismo postavljali pitanja, kratili rečenicu da se ne bi čulo to vibriranje glasa kad mu vreme nije. Sa druge strane, direktor je jedva govorio iz čiste emocije, sekretar je, iako i više nego spreman za konferenciju, imao cakleće oči, sportski direktor se donekle i držao dobro, ali Feđa je briznuo u plač dok još nije dobio reč. 

I kod Adnana Jahića i Jasmina Trnovca je emocija bila očigledna, ona najčistija moguća, toliko da vam ostanu sva trojica u najboljem mogućem sećanju. 

Ovo nije bila obična konferencija na "Čika Dači", ovo je bio presedan, čovek koji već par dana nije trener kluba je održao reč i oprostio se od kragujevačke javnosti, makar na neko vreme. 

Radnički je dobio velikog navijača iz Sarajeva.

Ono što su rekli na konferenciji i nije toliko bitno, ja sam već zaboravio. Pamtiću one izraze lica, suze i neki čudan osećaj kojeg nije bilo odavno na "Čika Dači".