Oni su osvojili poslednju Partizanovu titulu! Jedan u trećoj ligi, drugi u Seriji D...

Dugo je prošlo, Partizan još uvek nema titulu prvaka države. Promene u klubu su došle, ali promena na terenu nema mnogo, Crvena zvezda i dalje suvereno vlada, a dešavanja u ovom prelaznom roku nam govore da crno-beli neće imati mnogo šansi ni u novom prvenstvu. 

Naravno, prerano je za bilo kakve prognoze, ali je činjenica da su u Humskoj daleko manje interesantni fudbalerima nego što su to bili pre, recimo, osam godina. 

Baš tada, te 2017. godine je proslavljena poslednja titula prvaka Srbije na čelu sa trenerom Markom Nikolićem koji je nedavno seo na klupu AEK-a.

Ko je nastupao za prvi tim?

Golmani

Filip Kljajić je bio prvi golman, sve do povrede kada ga je zamenio Nemanja Stevanović. Kljajić je branio sve do dolaska Vladimira Stojkovića u klub, da bi otišao potom na pozajmicu u Platanijas. Usledili su transferi u Omiju (Japan), Novi Pazar i sada je standardni član Torpedo Kutaisija. 

Nemanja Stevanović je imao svoju ulogu u toj sezoni, branio je na četiri meča u prvenstvu. Danas je i dalje član Partizana, ali dugo ga nismo gledali u ozbiljnoj ulozi, zapravo od sezone 2021-22. 

Marko Jovičić je bio treći golman, on je posle epizode na Malti stigao u Omladinac iz Novih Banovaca u Srpskoj ligi Istok gde, pored toga što brani za taj klub, ujedno ima i svoju školu fudbala. 

Odbrana

Desni bek i nezamenjivi član tima bio je Miroslav Vulićević, odigrao je u toj sezoni čak 43 meča, kao nikada do tada u svojoj karijeri. Dve godine kasnije je završio karijeru upravo u Partizanu.

Bojan Ostojić je bio izuzetno bitan član odbrane ovog tima, završio je karijeru igrajući za Teleoptik, a kasnije je preko stručnog štaba Smedereva stigao do Voždovca gde radi kao asistent. 

Nikola Milenković je čovek sa najviše utakmica odigranih u prvenstvu Srbije u dresu Partizana te sezone, bio je nezamenjiv, kasnije zavredio transfer u Fiorentinu gde je zaista ostavio dubok trag. Danas je član Notingem Foresta gde je možda i najbolji fudbaler, a standardni je reprezentativac Srbije. 

Standardni levi bek ove ekipe bio je Nemanja Miletić, promenio je dosta klubova posle Partizana, Korona u Poljskoj, Olimpijakos Nikozija, Ufa iz Rusije, pa Javor iz Ivanjice i sada je član evropskog tima Novog Pazara. 

Štoper ekipe je bio i Lazar Ćirković, dve godine je već u Indiji gde je nastupao za Čenajin, pa je prethodnu sezonu završio za Džemšedpur. 

Mohamed El Monir je propustio veliki deo sezone u dresu Partizana, nekada veoma bitan igrač Jagodine je crno-beli dres nosio dve sezone, a zbog verskih rituala je i njegovo telo bilo daleko od optimalnog za crno-bele, posebno u drugom delu sezone, zbog čega je bio u drugom planu. Kasnije igrao za Orlando i Los Anđeles u MLS ligi, a sada je član Al Ahlija iz Tripolija. Za reprezentaciju Libije je odigrao 27 mečeva. 

Još jedan od članova tima bio je i Strahinja Bošnjak, danas član italijanske Gravine, učesnika Serije D.

Vezni red

Nezamenjivi zadnji vezni bio je Everton Luiz, Brazilac koji je te sezone odigrao 29 mečeva u Superligi, bio je izabran i u najboljih 11 prvenstva. Posle Partizana je igrao za SPAL, Solt Lejk i danas je član Beverena. 

Zamena mu je bio Milan Radin, fudbaler koji je odigrao 8 mečeva u Superligi, danas je član TSC-a u kom je jedan od najbitnijih fudbalera. 

Marko Jevtović je takođe igrao ključnu ulogu u ekipi, a nakon još jedne sezone u crno-belom dresu, otišao je u Konjaspor gde je ostavio najdublji trag tokom karijere. Uz par promena klubova, i jedan povratak u Partizan, ponovo je obukao dres Konjaspora čiji je i danas član. 

Saša Marjanović nije mnogo igrao te sezone, ali može da se pohvali titulom u dresu Partizana. Kasnije igrao za Aktobe, Nea Salaminu, Radnički Niš i ponovo je u Napretku od 2024. godine. 

Nebojša Kosović se tada još razvijao kao fudbaler, ali je učestvovao u osvajanju titule. Posle Kairata i Meižu Hake, sada je član tima iz Saudijske Arabije, Al Taija. 

Saša Ilić, o njemu ne treba trošiti reči, jedna od najvećih legendi Partizana ikada, večni kapiten koji je i tada pomogao ekipi da osvoji titulu. Naravno, u Partizanu je i završio karijeru. 

Petar Đuričković je čovek koji je odradio izuzetno bitan posao te sezone u Partizanu. Iako dete Crvene zvezde, stigao je u Partizan iz Niša, kasnije igrao za Ksanti, ponovo u Radničkom iz Niša, Napredak, Kolubaru, Novi Pazar, a danas je član OFK Petrovca. 

Alen Stevanović je karijeru počeo u Interu gde mu je Murinjo pružao šansu, ali nije uspeo da se nametne i sreću je tražio u nekim drugim timovima, između ostalog i u Partizanu. Danas je član IMT-a. 

Marko Janković je fudbaler koji je ostavio trag u Partizanu, sjajni dribler te sezone, veoma opasan po bokovima, dovoljno dobro je odigrao da je zaslužio i on poziv SPAL-a gde se nije naigrao. Kasnije igrao za Krotone, Beitar Jerusalim, Hapoel Tel Aviv, a od 2022. godine je član Karabaga. Redovan je i u reprezentaciji Crne Gore. 

Nemanja Mihajlović je fudbaler od kog se mnogo očekivalo. Igrao je sjajno u Radu, dobio poziv Partizana koji nije mogao da odbije i blistao je i u crno-belom dresu, da bi prešao u Herenven nakon osvojene titule. No, njegova karijera je išla silaznom putanjom, posle Arke, Boluspora, Spartaka iz Subote, Sloge Meridijan, Borca iz Banjaluke, sada je u Žalgirisu. Osvojio je titulu i sa tim timom 2024. godine. 

Najbolji fudbaler Partizana te sezone je bio Brazilac Leonardo. Umetnik sa loptom, neko ko je bio najkonkretniji, blistao je u dresu Partizana sa 24 gola u prvenstvu, iako je dolazio iz drugog plana. Bio je najbolji strelac Superlige. Posle Partizana, put ga je vodio u Al-Ahli u Saudijskoj Arabiji, Al Vahdu, Šabab Al Ahli, Maringu u njegovoj domovini, Sianorte i od 2023. godine je bio član Balzana na Malti, ali nema klub već neko vreme i verovatno je završio karijeru.

Napad

Uroš Đurđević, iako nije bio u najboljim odnosima sa Leonardom, blistao je tada sa njim u tandemu i zapravo, nikada nije igrao tako dobro kao u šampionskoj sezoni Partizana. I on je postigao 24 gola, stigao do Olimpijakosa, kasnije ostavio ogroman trag u Sporting Hihonu, a od 2024. godine je u Atlasu u Meksiku gde je postigao 12 golova u sezoni. 

Leandre Tavamba je bio tada u Partizanu, iako je tek sledeće sezone pokazao najbolje lice. Svojom upornošću, snagom i voljom je osvojio srca navijača koji su imali i pesmu za njega. Prešao je u Al Taivon i radio na podizanju saudijske lige, a danas je član Al-Taija, zajedno sa Kosovićem. 

Vladimir Đilas je bio još jedan napadač, on je već odavno završio karijeru u dresu Brodarca. 

Te sezone je član Partizana bio i Dušan Vlahović koji je odigrao devet utakmica, ali nije postigao nijedan gol. Imao je samo 16 godina. Danas, kao što znate, je jedan od najskupljih napadača na svetu i član italijanskog Juventusa. 

Đorđe Jovanović je takođe bio u timu, dobijao je i on šansu u dresu Partizana te sezone, a kasnije ga je put vodio preko Lokerena, Kadiza, Kartagene, Čukaričkog, Makabija iz Tel Aviva gde je ostavio najjači utisak, do Bazela. Bio je u Partizanu na pozajmici u prethodnoj sezoni i vraća se u Bazel.