Ovi ne mogu i ne znaju, oni "tiho bojkotuju", šta ćemo sad?

Svakakvih katastrofa smo se nagledali u režiji fudbalske reprezentacije Srbije, ali ovo što smo ovih dana videli u prijateljskim utakmicama protiv Zelenortskih Ostrva (0:3) i Meksika (1:5) spada u red najvećih.

Da ne ulazimo u to što smo ovim ekipama "sparingovali" pred njihov nastup na Mundijalu, a nas tamo neće biti, što je posebno bolno, ali to znamo još od novembra, i da pokušamo samo da se bavimo onim što smo videli u Lisabonu i Toluki, zaista je teško pronaći prave reči da bi se opisalo stanje u kom nam se reprezentacija nalazi.

To što je Srbija prvi put u istoriji primila pet golova u jednom prijateljskom duelu je čak i najmanji problem u ovom trenutku...

Kako je moguće da većina nosilaca igre tek tako odbije poziv za ove mečeve, da li je u pitanju neki "tihi" bojkot, puka želja za odmorom (što bi pa tek bilo nedopustivo) ili nešto treće, nismo dobili odgovor, ali očigledno je da nešto nije kako treba, jer se za Srbiju mora igrati u bilo kakvim okolnostima.

Za ove koji su igrali je jasno da velika većina nema kvalitet za nacionalni tim, sada ispada da su žrtvovani, poslati na "giljotinu", plan sa njima nije uspeo, nemaju "ni glavu ni rep", a ovakve egzibicije na samo tri meseca pred prvi takmičarski susret u novom ciklusu svakako nisu dobre i ničemu ne služe.

Sada selektor Veljko Paunović mora pod hitno da stavi prst na čelo, da raščisti i sa sobom i sa ovima koji nisu hteli da igraju i podvuče crtu, pošto vreme "curi", a Srbija ne liči na bilo šta ozbiljno pred početak Lige nacija.

Prva sledeća utakmica biće i sigurno najvažnija u celom ciklusu Lige nacija, protiv Grčke u Beogradu, 24. septembra.

Srbija mora u Ligi nacija da završi u Top 3 u grupi, da bi bila u prvom šeširu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Ako računamo da su Nemačka i Holandija po kvalitetu daleko ispred, onda se samo od sebe nameće da će se naš tim i Grčka boriti za to treće mesto.

Kako i sa kojim snagama ćemo ići u tu borbu su pitanja na koja sigurno nećemo dobiti odgovore sada, ali sve "crvene linije" su probijene i vreme je da se nešto uradi dok nije kasno.

Ako će igrati ovi iz Lisabona i Toluke, treba da nam se kaže, da znamo da nemamo velikih ambicija, da rizikujemo izostanak sa Eura 2028. i da pravimo ekipu za Mundijal 2030. (ne bi nam bilo prvi put i takvo "prodavanje magle"). A ako će se vratiti ovi koji su sada po mondenskim letovalištima i verovatno ih i ne dotiče osam primljenih komada na dve utakmice, onda moramo dobiti odgovor kako je moguće da sada nisu bili tu, zašto je preskočena poslednja prilika za uigravanje pred ključni septembar i kako je moguće da neko može da ima luksuz da odbije Srbiju?

Samo na taj način možemo dalje, sve ostalo je klasično "guranje problema pod tepih", a takav pristup je osuđen na konačni neuspeh.