Partizan zaslužio, senka nad Humskom, hoće li tribine utihnuti?

I tu je sada pitanje svih pitanja: da li je priželjkivati što manju kaznu i npr. novčanu kaznu - dokaz ljubavi prema klubu, a smatrati da je rigorozna kazna - neophodna - izdajnički, antipartizanovački i antisrpski? Naravno da mi je jasno da bi bilo užasno i po finansije i po sportski aspekt da se igra pred praznim tribinama i da kazna bude rigorozna, ali, da li je interes jedino što uvek treba da nas opredeljuje? I da li je taj, očigledni, interes kratkoročni, nešto što je - neupitno i čega se uvek treba držati? Ja mislim - ne. Jedan primer van sfere sporta i fudbala. Pre nekoliko godina je u jednom lokalu na Adi bila rođendanska žurka, na koju je upao uvređeni nepozvani gost, pucao i - slučajno, rikošetom - ubio devojku. Ispostavilo se da je bio član navijačke grupe i sin policijskog funkcionera, koji je mnogo puta pre toga izbegao ruku slepe pravde, jer je otac - skidao Pravdi povez sa očiju, zaboga, radilo se o njegovom sinu, pa je ovaj i pored mnoštva krivičnih prijava - bio na slobodi, bez ikakvih procesa. I? Šta su posledice? Je li ta očinska ljubav urodila plodom? Jedan mladi život je izgubljen, a život njegovog sina - upropašćen. Ne znam šta je dalje bilo sa ubicom, bio je pobegao u Crnu goru, možda je do danas priveden pravdi, ali čak i da nije. On je obeležen kao ubica, i biće ili robijaš ili begunac od zakona. Izbegavanje kazne najčešće donosi - produžetak kriminalnog ponašanja. A vređati sa tribina ljude po rasnoj osnovi je - kriminalno ponašanje. Gnušam se tih - *navijača*, koji su oterali normalnu publiku sa stadiona, zbog kojih su nam tribine prazne. I zato i treba da budu prazne, ne za dve utakmice, nego dok se ne napravi strateški plan - uklanjanja kriminalaca sa stadiona i uopšte, sa slobode. Vidimo dokle je Belivuka dovela *saradnja* i policijska zaštita. Ili neko misli da je preterano te stvari povezivati?