Partizane, dalje da se putuje ne može!

Dalje se na Zapad ne može, makar kada su evro-kupovi u pitanju. Naime, Santa Klara, Partizanov protivnik i prepreka na putu ka evropskoj jeseni je najzapadniji tim u Evropi. Crno-bele čeka dug put na Azore, jednu od dve portugalske autonomne teritorije, dalje je čak i od Madeire sa čijim klubovima, Nasionalom, Leirijom i najboljim Maritimom, Santa Klara ima rivalstvo.

Klub je jedini profesionalan na Azorskim ostrvima, vratili su se ove sezone u Evropu posle gotovo dve decenije. Doduše, tada su igrali kratko u Intertoto kupu, ovo je praktično debi, lako su savladali makedonski Škupi i Olimpiju iz Ljubljane, u četiri meča u Ligi Konferencija nisu primili gol.

To dovoljno govori o kvalitetu tima koji je prošle godine odigrao najbolju sezonu u istoriji, završili su kao šesti i to igrajući na neutralnom terenu. Zbog kovida i 14-dnevnog karantina koji je važio na ostrvu, Santa Klara se preselila u Oejras blizu Lisabona.

Ali, sada su se vratili u svoju Ponta Delgadu, pa će Partizan morati na dug put. Ova ostva su u trouglu, Portugal, Afrika, Kanada, tačka u moru, pa Santa Klara zaista predstavlja usamljen primer u evropskom fudbalu. Oni su se inače pre tri godine vratili u elitu, svake sezone poboljšavali plasman. Pre toga su u drugoj ligi proveli 15 godina, čak bili na ivici ispadanja u amaterski rang polovinom prošle decenije, ali su na kraju opstali u drugom rangu. Prvi put su članovi elite bili krajem prošlog veka, a kada se pomene fudbal na Azorima, prva asocijacija za zemljake nije Santa Klara već veliki Pedro Pauleta, najpoznatiji fudbaler sa ostrva ikada, do Ronalda i najbolji strelac reprezentacije, do Ibre i najefikasniji igrač u istoriji PSŽ za koji je igrao pet godina i bio pravi idol portugalske kolonije stanovnika Pariza. 

No, ostavimo te stvari u prošlosti, da vidimo kakav tim ima sada klub čiji grb jasno pokazuje simpatije prema Benfiki i klub koji su i osnovali navijači Benfike na udaljenim ostrvima. Na klupu je Danijel Ramos koji je nastavio putem svojim prethodnika, Karlosa Pinta koji je uveo tim u ligu i otišao u Koimbru. Žoao Enrikeš je stabilizovao ostrvljane u eliti, otišao u Moreirenše, pa je Danijel Ramos koji je već pre pet godina radio u klubu i otišao u Maritimo ponovo seo na klupu. Santa Klara je klasičan portugalski tim kada pogledamo broj stranaca, mada se Brazilci u tamošnjoj ligi ne posmatraju kao legionari. Nisu baš kao neki drugi timovi, poput recimo Aruke u kojoj su Brazilci većina, ali sedmorica igrača iz zemlje fudbala i nekadašnje portugalske kolonije nastupaju za Santa Klaru. 

Ima li poznatih imena?

Baš i ne, uglavnom su u pitanju igrači koji nisu uspeli da se probiju u većim klubovima Brazila, mada Linkoln je recimo bio omladinski reprezentativac, igrao je za Gremio, ali bez prave šanse. Onda je otišao u Tursku i već dve godine je uzdanica Santa Klare. Očekuju da bi u budućnosti mogao da im napuni kasu. Ovog leta Santa Klara je dovela slobodne igrače, Kofija Boatenga koji je igrao za autrijski Rid, Marokanca Buldinija iz Akademike, Kabrala iz Penafiela...

Najbolji igrač Kardozo je završio u Portou, inkasirali su oko dva miliona evra. Od poznatijih igrača tu je Mikel Vilanueva reprezentativac Venecuele koji je igrao za Malagu, Urugvajac Gonzales koji nikada nije uspeo da se probije u prvi tim Sevilje. Japanac Morita je takođe igrao za najbolju selekciju svoje zemlje, domaći bek Ramos je dete Sportinga, stigao je do Amerike, ali i Holandije. Imaju i Rui Koštu, ali navijači Partizana ne bi trebalo toliko da se plaše fudbalera koji se nije proslavio u La Korunju, mada je bio član Porta. Stigao je prošle zime dao je četiri gola u prvenstvu. Desni bek Pjer Sanja ima dosta iskustva u prvoj portugalskoj ligi, odbrana je sastavljena od baš iskusnih igrača, tvrdi su, primaju malo golova, mada ove sezone nisu krenuli dobro, tri komada u Tondeli, samo, treba uzeti u obzir duga putovanja po Evropi, cilj im je grupna faza. 

Santa Klara nije tim koji se ne može eliminisati, ali protiv Olimpije su pokazali kompaktnost, jasnu razliku u klasi, bili su nadmoćni u kreaciji, Partizanu je svakako potreban ratnički pristup, ali crno-beli nisu bez šansi i iskustvo bi moglo da igra veliku ulogu, a tu je prednost na strani Beograđana. 

Na kraju, da podsetimo na Partizanove mečeve protiv portugalskih klubova. 

Crno-beli su to svi znaju otvorili evropska takmičenja, konkretno KEŠ eliminisali su Sporting, a istog rivala u preliminarnoj rundi savladali i 1961. godine. Punih četvrt veka čekalo se na novi duel sa klubovima iz ove zemlje, Portimonense je bio laka prepreka, iako je izgubljen revanš. Prvi poraz je doživljen u ovom veku, kada je Porto tesno eliminisao Beograđane pre 20 godina u kupu UEFA, ali je Partizan par godina kasnije opet bio bolji od Sportinga, sećate se mitskih mečeva, 3:3 i 3:1 za Partizan. U prvom učešču u Ligi šampiona, Murinjov Porto je gostovao u Beogradu, bilo je 1:1m Partizan je izgubio na "Dragau" sa 2:1. U drugom učešču u Ligi šampiona pretrpljena su dva poraza od Brage, sada je red na Santa Klaru. 

Recimo i na kraju da igrači Santa Klare često doživljavaju uvrede i to je semitizam na delu. Nazivaju ih Jevrejima jer su severnoafrički Jevreji pobegli na ostrvo, ali su kasnije pokatoličeni i od pet sinagoga ostala je jedna. Derbiji sa Maritimo, jer su na oba ostrva ludi za fudbalom prelaze granice dobrog ukusa...