Partizanovo “pravo na san”, bejbi Nordsjeland (ne)premostiva prepreka

Po ko zna koji put, Partizan je preživeo nemoguće u Evropi.

Iako je i tako nešto odlika kluba velikog renomea, navijači sigurno nisu bili oduševljeni zbog činjenice da je dvomeč sa Sabahom iz Azerbejdžana morao da protekne u velikoj drami. Malo ko je izabranicima Igora Duljaja davao velike šanse za prolaz posle poraza od 2:0 u prvom meču u gostima kada je Sabah u potpunosti nadigrao “crno-bele”.

Revanš u Beogradu bio je posebna priča.

Omražena uprava kluba odlučila je da značajno spusti cenu karata na praktično simboličnih 300 dinara što je dobrano popunilo tribine stadiona u Humskoj sa oko 15.000 navijača. Naravno, bez onih organizovanih na jugu koji i dalje bojkotuju domaće mečeve. Počelo je prilično haotično sa obe strane jer su ekipe od prvih minuta krenula sa ofanzivnom, ali uglavnom i nepovezanom igrom. Posle nekoliko opasnih situacija pred golom Azera, led je probio Saldanja koji je iz drugog pokušaja savladao golmana Sabaha. Početkom drugog poluvremena, navijači na tribinama mogli su prisustvuju pravoj magiji u izvođenju Bibrasa Natha. Izraelac je “iskusno” video da golman Sabaha i dalje namešta živi zid, te da loše stoji prilikom prekida iskosa s desne strane, pa je odlučio da ga iznenadi na opštu radost svih kojima je Partizan u srcu.

Svojim se odbranama ponovo istakao Aleksandar Jovanović koji pokazuje da će biti ogromno pojačanje za četu Igora Duljaja, a aplauze je dobio i Kristijan Belić koji se ponovo nije štedeo na terenu. Publika voli borce, a Belić iako često na ivici kartona fizički uvek prevazilazi sopstvene limite koji su mali. Mali utisak pokvario je crveni karton u finišu produžetaka, pa Duljaj neće moći da računa na njega u prvom meču sa Nordsjelandom. Produžeci nisu doneli mnogo toga na terenu jer su fudbaleri već bili izmoreni, pa je pobednika morala da odluči penal-serija u kojoj je presudila odbrana Jovanovića.

Duljaj je bio veoma emotivan nakon utakmice, publiku je pozvao da i u narednim utakmicama podrže ekipu, a upravu kluba na suptilan način da dodatno pojača igrački kadar.

Šta je to potrebno Partizanu?

Prevashodno štoper, Sveta Marković je kapiten Partizana i njegova pozicija u prvom sastavu verovatno nije upitna, ali mladost Mihajla Ilića mogla bi da predstavlja problem protiv ekipa ozbiljnog evropskog renomea. Istina, protiv Sabaha je odigrao najbolji meč u profesionalnoj karijeri, sačuvao napadača za kojeg je bio zadužen, a demonstrirao je i sjajan udarac sa distance kada je pogodio prečku sa više od 30 metara.

Problematična je i sredina terena, pomenuti Belić ima problema da svoju agresiju svede do granice javne opomene, dok vlada narativ da Natho nema snage da odigra celu evropsku utakmicu visokog ritma, što verovatno nije daleko od istine. Kanute je pokazao sve svoje vrline i mane, Kaluluu je potrebno vremena kako bi se uklopio u ekipu, što očigledno ne važi za Saldanju koji je počeo da pogađa praktično od prvog dana u dresu Partizana.

“Crno-beli” će se za grupnu fazu Lige konferencija boriti za prošlogodišnjim vicešampionom Danske Nordsjelandom koji je eliminisao Steauu relativno sigurnim trijumfom na domaćem terenu 2:0. Ekipa Johanesa Torupa igra veoma brz i napadački fudbal sa jednom od najmlađih timova u Evropi, uz pomoć igrača sjajnih trkačkih i tehničkih sposobnosti kakvih je malo ne samo u Srbiji, već i u čitavom regionu. Ono što može predstavljati prednost Partizana jeste iskusniji igrački kadar koji je već igrao velike evropske utakmice. Da li će to biti dovoljno da Srbija dobije još jednog predstavnika u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja, ostaje da se vidi, navijači očekuju prolaz i pobeda je svakako imperativ.

Možemo malo i danskom klubu.

Nordsjeland je prilično mlad klub koji je zvanično oformljen 2003. godine. “Tigrovi” su zapravo nastali 1991. godine na inicijativu gradonačelnika Faruma kao fuzija dva lokalna kluba Faruma i Stavnsholta u regiji koja se zove Severni Zeland. Današnji naziv nose od 2003. godine kada je klub kupio lokalni biznismen Alan Pedersen i to nakon velikih finansijskih malverzacija gradonačelnika Pitera Brikstoftea zbog kojih tadašnji Farum umalo nije bankrotirao. 

Rebrendiran je i logo kluba na kojem je stavljen tigar, a sve kao aluzija na lava kojeg u svom grbu ima najveći klub u Danskoj Kopenhagen, usvojene su i nove žuto-crne kombinacije boja po kojima je klub postao prepoznatljiv. Igraju na stadionu pod nazivom “Pravo na san” kapaciteta 9.000 mesta.

Odmah po dolasku Pedersena, Nordsjeland je napravio skauting mrežu koja je obuhvatala 66 klubova u regionu kako bi izvukao sve najveće talente, a taj recept su kasnije primenili ne samo na čitavu Dansku, već i Evropu i svet. Zlatni period kluba bio je tokom druge decenije 21. veka, tačnije za tri godine u periodu od 2010. i 2013. godine, Nordsjeland je osvojio Kup Danske, prvenstvo Danske i prvi put uspeo da izbori plasman u grupnu fazu Lige šampiona.

I sve to oslanjajući se na mlade igrače, mahom iz svoje akademije koja je nadaleko čuvena.

Aktuelni trener Johanes Hof Torup ima 34 godine i na čelu je ekipe u kojoj je prosek godina tek 22, te je na tradicionalnim popisima najmlađih ekipa u Evropi redovno u vrhu liste. Kapiten tima je Torupov vršnjak Kijan Hansen, Erik Marksen ima 32, a Jele Tverksov 30, dok su svi ostali fudbaleri mlađi od njih. Prva zvezda tima jeste Ernest Nuamah, talentovano levo krilo iz Gane ponikao je u Nordsjelandovoj akademiji “Pravo na san” (Right to Dream) koja se nalazi u Gani, a u Dansku je stigao tokom prvih dana 2022. godine. On je najbolji strelac ekipe, ali njega nećemo videti protiv Partizana jer ga je kupio Olimpik iz Liona.

Cena je “tričavih” 25.000.000 evra.

Mnogo toga u igri zavisi od Mohameda Diomandea koji je motor ovog tima, ima odličnu viziju za asistenciju i “crno-belima” će biti potrebno mnogo napora da ga zaustave. U napadu je iskusni Markus Ingvartsen, Danac koji je stigao iz Majnca ovog leta već je postigao četiri gola i biće najveća opasnost po gol Aleksandra Jovanovića. Treba napomenuti i štopera iz Burkine Faso Adamoa Nagala, defanzivac ima 20 godina, dve godine iskustva u prvom timu i fantastične fizičke predispozicije, ali je on tako mlad neretko sklon kiksevima koji omogućavaju rivalu da postigne pogodak.

Stil igre Johanesa Torupa umnogome liči na ono što smo prethodnih godina viđali od Nordsjelanda. Mlada i poletna ekipa koja igra brz i veoma napadački fudbal, čak i po cenu da primi gol. To je često igra velikog broja kratkih dodavanja uz nametanje sopstvenog ritma kako bi se ostvarila numerička superiornost na svim delovima terena, naročito na svojoj polovini. Vezni fudbaleri veoma su pokretiljivi i često “imuni” na presing, a defanzivci lako iznose loptu na protivničku polovinu terena.

Naravno, nema danski klub samo pozitivne strane. Veoma mladu ekipu odlikuju česta rizična dodavanja na 30, 40 metara od sopstvenog gola i to kroz sredinu terena. Fudbaleri imaju punu slobodu i kreativnost što na ozbiljnom evropskom nivou može da predstavlja problem.

“Tigrovi” su na odličan način započeli aktuenu sezonu u Superligi Danske, posle pet kola imaju četiri pobede i samo jedan poraz, proteklog vikenda od Silkeborga. Iako imperativ nisu trofeji, prošle godine je vrlo lako moglo da se dogodi da Nordsjeland osvoji titulu pored neprikosnovenog Kopenhagena za kojim i sada zaostaje tri boda.

Danski klub je evropske kvalifikacije započeo u isto vreme kada i Partizan dvomečom protiv Steaue. Prvi meč u Bukureštu okončan je rezultatom 0:0, da bi u revanšu na domaćem terenu Nordsjeland glatko slavio protiv nekadašnjeg prvaka Evrope sa 2:0.