Paunović priznao grešku na poluvremenu, pa izmenama rešio utakmicu

Fudbaleri reprezentacije Srbije savladali su Letoniju rezultatom 2:1 u Leskovcu u poslednjoj kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo.

Mnoge promene izvršio je Veljko Paunović u poređenju sa utakmicom protiv Engleske. Želeo je da vidi i druge igrače, što je legitimno. Međutim, oni nisu uzvratili na način na koji je želeo i promenama na pauzi je priznao javnosti da je pogrešio s pojedinim odlukama zahvaljujući čemu je Srbija "prodisala" i preokrenula.

Već posle devedesetak sekundi izrodila se prva šansa za naš tim, a udarcem pokraj gola završio ju je Luka Jović.

Letonci su se suprotstavili Srbiji duplim blokom, što nije bilo neočekivano, čekajući prekide ili neku grešku. I vrlo rano za uslove kvaliteta srpskog tima su je i dočekali. Igrao se 12. minut kada je Filip Kostić izgubio loptu na levoj strani sopstvene polovine. Dosta nespremno je naša odbrana dočekala grešku i Letonija je preko centaršuta Lukasa Vapnea i pogotka Vladislavsa Gutkovskisa povela 0:1.

Zakazao je tu i Strahinja Eraković koji nije čuvao leđa Nikoli Milenkoviću, a može se diskutovati i o nedostatku radne etike Nemanje Radonjića u začetku napada Letonaca.

Za razliku od utakmice protiv Engleske kada smo manje imali loptu u nogama, sada je bila drugačija slika, ali nije da smo pokazali ikakvu fluidnost, pa i smislenost. Nekoliko ubačenih lopti pred gol Rihardsa Matrevicsa, nekoliko nepreciznih udaraca... Ništa što je na muke stavilo letonskog čuvara mreže.

Ali, zato, Predrag Rajković je u 38. minutu imao dve fenomenalne odbrane nakon udaraca Lukasa Vapnea, a pošto je naša dezorjentisana odbrana bila statična. Tada je lako moglo da bude 0:2.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Za nijansu smo se prizvali od tog momenta. Nemanja Radonjić, Saša Lukić i Strahinja Pavlović su pokušavali. Imao je posla Rihards Matrevics, ali njegova mreža je ostala netaknuta.

Nije moglo kroz pas da se dođe do ozbiljnije prilike. Nedostajalo je ’’mesa’’ u šesnaestercu, kreativnosti i brzine izvan.

Reagovao je selektor Veljko Paunović između dva poluvremena. Izveo je Nemanju Radonjića, Sašu Lukića, ali i Strahinju Pavlovića, te na teren poslao Aleksandra Kataija, Aleksandra Stankovića i klasičnog desnog beka Ognjena Mimovića, dok je Strahinja Eraković stao pokraj Nikole Milenkovića u štopersku liniju.

Vrlo brzo, promene su donele rezultat. Već u 49. minutu odlična akcija Luke Jovića, Andrije Živkovića i Aleksandra Kataija koju golom završava najbolji strelac Super lige Srbije.

Već je to izgledalo mnogo bolje, tečnije, organizovanije i energičnije. Pritiskala je Srbija, terala rivala da dosta trči, a posle tačno sat vremena igre naterala ga i da po treći put krene sa centra na ovoj utakmici.

Pas ka Andriji Živkoviću na desnoj strani, njegov for i centaršut na desetak metara gde nebeskim skokom Aleksandar Stanković šalje loptu u sam ugao gola za preokret. Moćno je to izgledalo u izvedbi sina naše fudbalske legende. Samo utrčavanje, napad na loptu i egzekucija.

I upravo je njegov ulazak nekako doneo sve što je nedostajalo. Stabilnost, mir, lakši ulazak u akciju...

Nisu Letonci mnogo pretili, dok je Srbija mogla lako i do trećeg gola da je Andrija Živković bio velikodušan u situaciji u kojoj je trebalo da posluži pas za Jovana Miloševića koji je na debiju za seniorski tim lako mogao da se upiše u nadoknadi vremena.

U svakom slučaju, pobeda koja se neće mnogo pamtiti, ali je svakako i ona podloga za nastavak rada novog selektora Veljka Paunovića.