Petrić o pozivu Partizana: "Nikad ne zovu kada je dobro, Stolici je bilo teže!"

Sjajno je započeo trenersku karijeru u Partizanu Gordan Petrić. Nakon što je Ilija Stolica napustio klub zbog lošeg starta sezone i eliminacije u kvalifikacijama za Ligu Evrope, poverenje je dobio Petrić.

Uspeo je novi trener da stabilizuje ekipu, podigne nivo igre i još uvek ostane neporažen na novom poslu. U prvih 10 utakmica na klupi "crno-belih" Petrić je upisao šest pobeda i četiri remija.

On je u razgovoru za televiziju "K1" govorio o mnogim aktuelnim i zanimljivim temama.

Najveća želja mu se ostvarila kada je postao trener u "svom" Partizanu. Situacija prilikom dolaska uopšte nije bila laka.

"Moja želja je bila da postanem trener Partizana. Nikada vas niko neće zvati kada je sve u redu nego kada su problemi i kada se dešava to što se dešava. Goran Pandurović me je pitao dva dana pred utakmicu koju smo imali u Novom Sadu 'Ako danas potpišeš da li bi vodio Partizan sledeću utakmicu u nedelju?'. Ja sam rekao 'da'. Supruga je jedva čekala da ja izađem iz kuće. Stolica je imao težu situaciju nego ja. Došao sam kada je odigran neki broj utakmica. Mnogo je igrača otišlo, mnogo je igrača došlo. Drugačije je. Samo sam smanjio pritisak i opustio igrače", priseća se Petrić.

Petrić je na primeru pokazao koliko je važan kvalitetan odnos između trenera i igrača.

"Za uspeh je veoma važno da postoji dobar odnos između trenera i igrača. "Nedavno smo imali situaciju u Surdulici, teren je slabiji, blato je bilo. Prilaze mi saradnici i pitaju šta da menjamo da bismo 'zatvorili' utakmicu. Odgovorio sam im 'Šta da menjamo, kad vodimo sa 2:0? Mogu da menjam samo ako se neko povredi, a pogledaj i teren i blato. Okrenuo sam se tada ka jednom igraču i rekao da neću da ga ubacujem u igru po ovom blatu, da ga ne bih 'uvalio'. Na to mi je odgovorio 'Šefe, nemojte, molim vas'. Treba na takvom terenu da se snađe tih desetak minuta ,vređaće njegovo umeće zvižducima i povicima, prošao sam kroz to hiljadu puta, zato znam koliko je dobar odnos bitan", objasnio je strateg "crno-belih".

Petrić je u detinjstvu bio na "raskrsnici" između fudbala i košarke, ali je na insistrinje oca izabrao fudbal i nije pogrešio, iako je važio za velikog košarkaškog talenta.

"Bio sam bolji košarkaš nego fudbaler. "Prelomila je poslušnost prema ocu, nekada je to tako bilo. Kada ti otac ili nastavnik fizičkog kažu da ideš tamo da treniraš, moraš da slušaš. Tada mi je rekao da sutra idem na trening u OFK Beograd. Nema tu hoću ilineću. Morao sam. Trenirao sam uporedo košarku i fudbal i video sam da idem u pravcu fudbalera. Sa 14 godina sam trenirao, sa 16 i po sam zaigrao u prvom timu", priseća se Petrić.

Ne znamo ko je Petriću sugerisao da prihvati trenerski posao u Partizanu, ali ni ovoga puta nije bilo greške.