Portugal - Priča o strašnim "Konkvistadorima"!

Poput Srbije, ili bolje da kažemo nekadašnje Jugoslavije, Portugal jedecenijama važio za tim koji ima zvučna imena i nikakav tim. Spisak njihovih razočaranja do pojave Kristijana Ronalda je brojan, i mada su Benfika, a kasnije i Porto, uspeli da pokore Evropu, u   prošlosti je “Selesao das Kinjas” ostao zapamćen jedino po legendarnom Eusebiju.

Ova selekcija sa samog Zapada kontinenta, sa pravom zaslužuje da se nazove “portugalskim Brazilcima” zbog svoje strasti i načina igre, jezika i činjenice da u tamošnjem šampionatu Brazilci nisu stranci. Zbog toga se igrači iz  najveće  fudbalske  fabrike  na   svetu često   odlučuju da kada pređu Atlantik prva stanica bude baš zemlja nekadašnjih osvajača, kako bi se lakše adaptirali na Evropu.

Portugal je u prošlosti imao tu veliku generaciju iz 1966. Predvođeni pomenutim “Crnim Panterom”, završili su kao treći na Mundijalu, a bolje od  ostalih je prošla  ona ekipa iz  prve polovine  osamdesetih  koja jeo digrala mitsko  polufinale (pisali smo o tome) protiv Francuza, ali je zaustavljena na EP 1984. protiv domaćina.

Zanimljivo da je naš protivnik i sam imao svoju verziju “Čileanaca”, naši nikada  zbog   rata   nisu  uspeli  da   prenesu   omladinsku  klasu u fudbal odraslih, Portugalci i pored strašnog tima nisu osvojili ništa u seniorskom fudbalu. Najdalje su stigli polovinom prošle decenije kada je taj odlazeći tim igrao za titulu prvaka Evrope i bio šokiran protiv Grka u meču za krunu. Ali da se vratimo na taj njihov strašni omladinski tim koji su činili Kouto, Pinto, Abel Silva, Amaral, Paulo Alveš, Paulo Souza, Abel Ksavijer je 1989. u Kuvajtu osvojio   titulu, da bi sledeća generacija, dve godine kasnije odbranila trofej.

Od te ekipe su se očekivala čuda, tukli su "braću" iz Brazila na penale, Emilio Peiše je bio najbolji igrač turnira, ali on je mnogo manje postigao od nekih drugih.

Jer, uz Figa, bez dileme najboljeg igrača Portugala posle Euzebija i pre Kristijana Ronalda, igrali su Žoao Pinto, Rui Bento, Rui Košta koa je u to vreme Benfika poslala na hlađenje u pakao treće lige u ekipu Fafa, kako bi smirio vrelu glavu. Na klupi je bio Karlos Keiroš, trijumf na domaćem terenu i  odbranjena   titula   prvaka   sveta   je  dovela   naciju   u   euforiju, verovalo se da je stasala generacija koja će vladati svetom. Sledeće generacije su bile slabije, ali su se Portugalci okrenuli klincima koji su prerasli u seniorsku  selekciju.   
I ostali nedorečeni. 

Razna su stratišta portugalskog fudbala, nisu se plasirali za Mundijal u Americi, pa ih je 1996. na EP gde po tradiciji igraju bolje izbacio Karel Poborski onim nestvarnim lob udarcem. Dve godine kasnije nisu otišli na Mundijal, da bi na prelazu vekova stali u polufinalu kontinentalnog šampionata. Naime, u onom ratu protiv Francuza odlučio je Zidan u 117. minutu sa penala,posle igranja rukom Abela Ksavijera, nacija je ostala u suzama, kao i četiri godine kasnije kada se odlazeća generacija dokopala završnice nadomaćem terenu.

Posle toga počinje Ronaldovo vreme.On je preuzeo palicu, u novom ratu, ovog puta protiv Engleza 2006.kada je isključen Runi, Portugal je prošao Englesku na penale, ali se u Minhenu šest godina kasnije ponovo isprečila Francuska odnosno Zidan.

Ni jedan od najvećih igrača u istoriji Ronaldo nije mogao da im pomogne da se  dokopaju  toliko željene titule, sve  do  2016.  kada je serviran ahladna osveta Galima i Portugal se okitio prvim važnim   trofejom u svetskom fudbalu. 

Nisu se proslavili ni u Rusiji, kada je Ronaldo gorko konstatovao da   njegova   zemlja   nikada   neće   biti   dovoljno   dobra   da postane prvak sveta. On je na zalasku, mada se radi o čoveku koji je i dalje među najboljima na svetu i neće lako odustati, treba ga očekivati u Kataru kao lidera novoj   generaciji   mladih   igrača   koji   ubrzano stasavaju   u   najvećimk lubovima sveta.

Momak koji nosi na dresu etiketu od 120 miliona evra, Žoao Feliks jes amo jedan od njih, krupnim koracima stasavaju, nova zvezda Sitija, defanzivac Ruben Diaš, rehabilitovani Renato Sančez,Kanselo, Neveš, Žota, Neto, mozak   Junajteda  Bruno   Fernandeš, zamenik   kapitena, prekaljeni Mutinjo i bombarder Ajntrahta Andre Silva...

Da, deluju zastrašujuće, Fernando Santoš je sedam godina tu, odrastaoje sa  timom,   osvojio   prvenstvo   Evrope, sigurno da jepo   imenima Portugal jedna od najjačih ekipa na svetu. U godini korone su   tukli dva puta Hrvate, Šveđane, odoleli su Francuzima, ali su ih svetski prvaci tukli u novembru u Lisabonu. 

Prošlo izdanje LN su osvojili, ali to je manje bitna stvar, ono što Portugalci ciljaju je svakako odbrana titule prvaka Evrope. 

Ronaldo je pet godina stariji, ali je i dalje to tim za respekt. U ovim kvalifikacijama su apsolutni favoriti, možda je ovo prilika da se izmerimo sa najboljima na svetu.O no što je sigurno, Portugal će napasti, nema razloga da očekujemo taktiziranje, radi se o timu sa toliko ofanzivnog potencijala da sve i da hoće Santos ne bi mogao da bude oprezan. Nedostaje im golman Rui Patrisio koji je stub tima, ali to je najmanji problem. Svakako ima razloga da strepimo...