''Pravili smo ozbiljne transfere'' - Sa Partizanom osvojio pet titula za pet godina, a hteo je još, i još...

S obzirom na ono kroz šta Partizan prolazi u poslednjih sedam godina, period kada je na čelu kluba iz Humske bio Dragan Đurić iz ove perspektive izgleda kao nešto gotovo nedostižno, pogotovo ako se ima u vidu sve moćnija Crvena zvezda iz godine u godinu.

Mlađi navijači Partizana gotovo i da ne pamte kada je Partizan osvojio titulu u fudbalu, poslednji put se to dogodilo 2017. godine sa Markom Nikolićem na klupi, a pre toga, crno-beli su imali i šestogodišnju dominaciju na domaćoj sceni - od 2008. zaključno sa 2013. godinom.

Upravo je to period kada je na čelu kluba bio Dragan Đurić, koji je u opširnom razgovoru za ''Kurir'' otkrio kako se danas seća tih godina kada je bio na čelu kluba, čiji je bio i veliki navijač od malih nogu.

''Nenada Bjekovića i Gajicu Đurovića sam upoznao među prvima. Počelo je tako druženje i kao vrlo mlad biznismen sam ušao u Skupštinu Partizana.Moja uloga je bila da pomognem gde god mogu klubu koji volim i ljudima s kojim sam se družio. A mogao sam da pomognem. Došlo je do toga da budem predsednik i to je za mene bila velika čast. Dao sam sve od sebe da Partizan uspe. 

I taj Partizan me je koštao najvećih muka koje sam imao u životu. Ali ne kajem se. 

Svako od nas treba da ima neki Partizan ili Zvezdu, Vojvodinu, Radnički, nešto što je prvo posle familije. Nažalost, ja sam i familiju zapostavio zarad Partizanovog uspeha. Mislim da sam sve što sam uradio za Partizan uradio dobro i ništa da sam znao da je loše. A to je vrlo važno. Radio sam kao da je to više nego moje i poštovao kao da je više nego moje.

Danas toga gotovo da i nema, danas prvo gledaju, što kažu Crnogorci, svoje du.e i sebe, pa onda Partizan. Nema poštovanja prema klubu. Za vreme mog predsednikovanja imao sam ozbiljan upravni odbor, ozbiljne ljude... 

Uvek sam se družio sa starijima i učio od njih. Da li je to dobro? Vreme mi je pokazalo da je dobro'', uverava Đurić. 

Podsetio je i na nekoliko unosnih transfera koje je tadašnja uprava realizovala, od čega je klub imao veliku zaradu.

''Nikad nije bilo problema s transferima. Bila je istraga, ali je pokazala da je bilo nula problema. Nula. Sve je bilo čisto. A pravili smo ozbiljne transfere, Ljajić i Tošić u Mančester junajted, Mitrović u Anderleht, Markec u Benfiku za devet miliona, to je kao sad 35 miliona, ma, to niko nije mogao da veruje. 

Ponavljam, sve je bilo čisto, nosili su posle našeg odlaska sve papire u MUP i ništa. Dva-tri puta je sprovođena istraga i završena bez problema. Sve čisto. Za vreme dok sam ja bio predsednik, poslovanje Partizana je bilo čisto kao suza i ponosan sam na to'', ističe Đurić.

Smatra da bi o njegovom rukovođenju klubom danas bila još bolja slika da je nešto ranije napustio predsedničku funkciju.

''Sve što sam grešio, koštalo me je. Da sam Partizan napustio godinu dana ranije, ne bih imao problem o kom sam vam sad pričao. Ali i to mi je dalo snagu. Greške su vrlo surove ako ne znaš gde si pogrešio. A ja znam gde sam grešio. 

Moji bliski prijatelji su mi rekli: 'Uzeo si pet titula za pet godina, povuci se', ali me je vuklo još i još. To je jedna od grešaka koje sam napravio. Najvažnije je da za svaku grešku znam gde sam je napravio. A ima primera i gde sam namerno pogrešio'', zaključuje Đurić.