Prelepa priča iz Partizana, crno-beli ne zaboravljaju svoju najverniju navijačicu
Autor: Darko Mitrović
sreda 08.04.2020.
16:45
Izvor: Sportske.net, partizan.rs
Još jedan sjajan gest crno-belih u ovim teškim danima.
Beta/Branislav Božić/Ev
Povezane vesti
Partizan je proteklog vikenda ostao bez svog najvernijeg navijača Miše Tumbasa, ali imaju crno-beli i svoju najverniju navijačicu, sada već čuvenu baka Vukosavu, koja je i u svojoj 82. godini redovno dolazila na Partizanove utakmice, sve do aktuelnog prekida sezone.
Dugo je imala svoje mesto na tribinama, a nedavno joj je klub obezbedio i mesto u loži, što je bila jedna od tema njenog današnjeg zanimljivog razgovora sa portparolkom Partizana Biljom Obradović.
Pre svega, treba pohvaliti prelep gest Biljane Obradović, koja je u ime kluba došla na ideju da kontaktira baka Vukosavu, a na klupskom sajtu je objavljeno i kako je tekao njihov razgovor.
U nastavku ga prenosimo u celini.
-
– Dobar dan, Bilja iz Partizana je. Da li mogu dobiti baka Vukosavu?
– Ja sam, prepoznala sam ti glas.
– Kako ste nam? Kako je u izolaciji?
– Daće Bog, pa ćemo opet brzo na teren-kažem.
– Baš mi fali, ali pratim sve o Partizanu. Imam ja i televizor iinternet pa gledam sve.
– Ko Vam fali najviše?
– Ma svi, ne mogu ja njih da delim. Volim sve fudbalere. Naljutimse na njih nekad, ali naljutim se i na Radeta Zagorca. Dobro, to jekošarka. Divan momak, ali eto promaši nekad, pa se naljutim baš.Ali, sve su to moja deca – dodaje Vukosava.
– Čuli ste i za Mišu? (prim. aut. Miroslav Gajić)
– Jao jesam. I Miša i Radomir, baš mi je teško palo.
– Kad ste videli Mišu poslednji put?
– Na poslednjoj utakmici u Humskoj. Ja sada imam svoju ložu i nemame dole.
– Pa vidim da Vas nema, tražimo Vas, zabrinuili smo se svi!?
– Ja sam kupila ložu, živa nisam htela gratis. Nisam ja neka kojaće da koristi Partizan – ljutito kaže Vukosava.
– Znam, bako, ali svi Vas vole, loža je bila spremna. –dodajem.
– Ma kakvi – odsečno kaže.
– Prihvatila sam pedeset posto popusta i to je sve. Kažu oni meni,sledeće godine za nulu. Ali im ja kažem da ne može.
A, Miša?
– Eh, Miša – uzdahne Vukosava.
– Mi smo imali naš ritual, da kada Partizan da gol mi se častimobombonama. I tako, svaki put kada damo gol, evo njega načast.
Baš nas je vozila jedna plava devojka.Tu ona pokupi mene, njeneneke i eto Miše sa nama.
– Faliće nam svima, dodajem.
– A kako su Vaši – pitam.
– Dobro,svi su tu. Oni gore ja dole. Imam sve. Ne dolaze da mi nebi nešto preneli, ali tu su, brinu. Unukica isto.
– Koga biste voleli od naših fudbalera da dođe u posetu, da mahnepreko ograde, donese malo voća, kafe?
– Ko god, sve ih volim.
– Onda imamo dogovor od ponedeljka – pitam još jednom.
– Ajde dogovoreno.
– Imate moj broj, pa se čujemo nas dve i dogovaramo, može?!
– Može-potvrdno kaže Vukosava.
– Svako dobro, pa se čujemo…!
Otpozdravlja…..
0 Komentara