''Prelepo doba, živeli smo za vikend i utakmice na Poljudu, Marakani ili Maksimiru, Dinamo najgospodskiji klub''
Autor: Darko Mitrović
ponedeljak 10.02.2020.
00:01
Izvor: Sportske.net, vecernji.hr
Zanimljiv i veoma sadržajan intervju Željka Petrovića za zagrebački ''Večernji list''.
screenshot: youtube.com
Povezane vesti
Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, kasnije pomoćnik selektora reprezentacije Srbije u vreme dok je Dik Advokat vodio ''Orlove'', od ove zime je trener hrvatskog Intera iz Zaprešića.
Novinari tamošnjeg ''Večernjeg lista'' iskoristili su Petrovićev povratak u Hrvatsku za zanimljiv razgovor, uz podsećanje na njegove nastupe za Dinamo pred rat devedesetih godina.
''Znao sam gde dolazim, u veliki klub. Uvek je bio pun stadion, gde god igrali. A da ne govorim o emociji, čuvenim prenosima legendarnog Ive Tomića i njegovih poetskih rečenica.
Da se to tada komercijaliziralo, o koliko bismo novca govorili? Pa sportski pregledi na TV-u... Da bi dao intervju u Tempu ili nekom drugom časopisu, morao si igrati tri-četiri godine na top-nivou.
Bilo je to prelepo doba. Živeli smo za vikend i utakmice na Poljudu, Marakani ili Maksimiru.
Pa ja do 18. godine nisam video travu! Sam učiš tehniku na kamenjaru, odskače ti stalno. Ako nisi znao, morao si se maknuti s terena. Najbolja je škola na ulici. Sećam se, koliko sam puta o zid lupao desna-leva ispred svoje škole'', objašnjava Petrović.
Dinamo je i tada, a očigledno i danas, doživljavao kao ''najgospodskiji klub''.
''Ljudi su me primili od prvog dana, na gospodskom nivou. Takve stvari moraš usvojiti jer te sramota ako ne usvojiš. Svi su u Jugoslaviji govorili da je Dinamo najgospodskiji klub. To sam i ja osetio od prvog dana. Došao sam iz potpuno drukčije sredine i vrlo brzo osetiš tu dimenziju. To je bio veliki klub. Birani su ljudi s nivoom.
Ja sam došao kada je Josip Kuže bio trener. Što god da kažem o njemu, bilo bi malo. O njegovoj ljudskosti, posebnoj energiji.
Imao je gospodski šarm, ali i nešto s ulice da ti jasno pošalje poruku. To je bila ona stara, šmekerska škola. Čovek za deset. Tragedija je što je umro mlad. Njegov sin Marko javio mi se da se vidimo. Zna on koliko sam ga voleo. Ne samo ja. Svi su ga voleli jer te finese i kvalitete ne možeš odglumiti.
I ja u trenerskom poslu pokušavam primeniti nešto balkansko. Važna je ta dimenzija da te neko ljudski dotakne u srce. Na zapadu je to drukčije. Ja sam holandski trener, ali to balkansko ne može iz mene. Ne bi bilo prirodno'', istakao je Petrović.
0 Komentara