Senke "Marakane" zastrašuju Bode

Fudbalere Crvene zvezde čeka nimalo lak posao u revanšu protiv Bode/Glimta na stadionu „Rajko Mitić“ ove srede.

I laik je mogao da uvidi da je u prvom poluvremenu meča na „Aspmiri“ Crvena zvezda bila sabijena uza zid omanje tribine stadiona u Bodeu koju su delili navijači pristigli iz Beograda i domaćini. Brzina, agresivnost, tehnika, izraženi cilj... Bode je imao i više od igre u prvom poluvremenu duela sa srpskim šampionom koji je ipak bio taj čiji su igrači prvi zatresli mrežu protivnika. Doduše, pogodak koji je postigao Šerif Endiaje bio je poništen zbog minimalnog ofsajda. Malo sreće nedostajalo je Crvenoj zvezdi u toj situaciji.

Trener Bodea Ćetil Knutsen insistira na napadima preko krila i ubacivanjima iz drugog plana s čime se Crvena zvezda uopšte nije dobro nosila i velike poteškoće su imali Milan Rodić s jedne i Jung-Vu Seol sa druge strane. Izostanak nešto sigurnije i čvršće igre veziste Timija Maksa Elšnika otežavao je defanzivnu koncepciju gostiju koji su se poprilično mučili sa branjenjem između linija. Dva gola koja su primljena jesu došla kao plod znatno bolje igre Bodea, ali isto tako su mogla biti izbegnuta. Dve slabe reakcije, prvo golmana Marka Ilića i Milana Rodića pri ulasku bočne lopte u kazneni prostor, a potom i oklevanje Jung-vu Seola da napadne Jens Petera Hegea kojem je ostavljeno previše metara. Srećom, pa su izmene Vladana Milojevića donele boljitak, pa su tako Felisio Milson, Bruno Duarte i Ognjen Mimović stvorili pozamašne probleme Norvežanima u poslednjih dvadesetak minuta, a poslednjepomenuti je postigao svoj prvenac i tako znatno pomogao svojoj ekipi da sa vrlo aktivnim rezultatom krenu uđu u revanš.

Sigurno je da će okolnosti sada ići naruku Crvenoj zvezdi. Temperaturna razlika je nešto što bi ovog puta trebalo da bude prednost za tim Vladana Milojevića imajući u vidu da su navikli na vrućine koje vladaju u Srbiji. Nema superbrzog veštačkog terena i podrška od 50.000 ljudi je nešto što Bode neće tako lako prevazići. Uz to, Crvena zvezda je imala osam dana odmora, dok je Bode, nakon odložene utakmice u prošlom kolu, sada morao na teren protiv Sarpsborga koji je ispraćen sa čak šest golova u mreži. Čuvao je Ćetil Knutsen napadački trio u vidu  Jens Petera Hegea, Kaspera Hega i Isaka Mate, dobili su priliku u drugom poluvremenu i naravno da su istu iskoristili da doprinesu i malo se razigraju pred Beograd, uz još jednu poruku upozorenja za svog protivnika.

Rezultat koji Crvena zvezda ima pred sobom uoči revanša nije nešto sa čime se ovaj klub kroz istoriju već nije susretao. Štaviše, mnogo puta je stadion „Rajko Mitić“ bio koban po one koji su sa oštrim kopljima došli na topčidersko utvrđenje ne bi li proboli čuvara kapija. Datiraju Zvezdini preokreti na „Marakani“ još od 1962. kada je Espanjol koji je iz Katalonije doneo 2:1 pao u revanšu, ali prvi veliki uspeh može se vezati za mađarsku Ujpešt Dožu i davnu 1970. godinu. U prvoj utakmici na stadionu „Međeri ut“ pred 18.000 navijača Ujpešt Doža je pobedila rezultatom 2:0, a dve sedmice kasnije izabranici Miljana Miljanića su dočekali severne komšije na „Marakani“ koju je tada napunilo 85.000 duša. Dragan Džajić je briljirao za trijumf od 4:0 u uzvratnoj utakmici osmine finala Kupa evropskih šampiona. 

U istom ciklusu KEŠ, samo iduće godine, novi povratak. Ovog puta, Karl Cajs Jena je rezultatom 3:2 dobila prvi meč u četvrtfinalu, da bi u revanš utakmici, baš kao i protiv Ujpešta, bilo 4:0 za plasman u polufinale. Priča se da je tada bilo blizu 90.000 duša na „Marakani“, a i sami nemački fudbaleri i funkcioneri ostali su zabezeknuti ambijentom i igrom koju je pružio Miljanićev sastav. Početkom osamdesetih, u istoriju kluba ušla je i noć na „Marakani“ protiv Bazela koji je tada iz Švajcarske doneo minimalnu prednost. golom Laušera. Petog novembra 1980. 17. minut susreta, a već je bilo 2:0 za Crvenu zvezdu u revanšu. Srebrenko Repčić i Rajko Janjanin režiraju preokret i prolazak među osam najboljih u KEŠ.

Pamti se iz Banjik iz Ostrave, kada je doduše Zvezda zaostajala dva gola za Česima. Opet pun stadion, opet pečati legendi kao što su Boško Đurovski i Dušan Tadić i pobeda 3:0 čime je obezbeđeno proleće u Evropi, te plasman u četvrtfinale KEŠ.

Kasnije je tu bio i Kajzeslautern 1996. u prvom kolu Kupa pobednika Kupova kada je posle poraza u Nemačkoj 1:0, Crvena zvezda kroz dve sedmice ubacila poker golova čuvenom klubu. Prisetiće se navijači crveno-belih i Tbilisija koji ih je pobedio 2:0 u Estoniji, a onda je bilo 5:2 na „Marakani“. Jedan od mečeva kojih se pristalice kluba rado sećaju iako kasnije nisu uspeli da se kvalifikuju u UEFA kup.

Ovde dolazimo i do verovatno najznačajnijeg meča u modernoj istoriji Crvene zvezde. Naravno, u pitanju je Krasnodar i taj 24. avgust 2017. „Pukni zoro“ crveno-belim bojama obojene „Marakane“, najež za svakog kojem je ovaj klub u srcu i zaostatak od jednog gola iz Rusije gde je bilo 3:2. Tada je Vladan Milojević postao ikona moderne Zvezde, a Gelor Kanga zaradio doživotni ugovor što mu očigledno ne smeta previše. 

Već posle sedam minuta susreta, Nemanja Radonjić je predivnim golom matirao Sinicina kada je lopta odskočila od zemlje, pa udarila u prečku i završila u mreži. Skidanje dres na samom početku meča. Ludost kakvu imaju tipovi poput Radonjića ili Marija Balotelija, a onda nastavak strašne igre za koju ruski predstavnik nije imao leka. Gol Gelora Kange sa tridesetak metara razoružava Krasnodar i predstavlja jedan od simbola svega onoga što je klub postigao u poslednjih sedam godina. Jeste ruski sastav uspeo da smanji rezultat, ali zahvaljujući golu u gostima, pravilu o kojem danas pričamo samo u prošlim vremenima, Zvezda je započela niz učešća u grupnim fazama evropskih takmičenja koje traje do dan danas.

U situaciji u kojoj je srpski fudbal u ovom trenutku, odnosno da smo prema koeficijentu ostvarenom u evropskim takmičenjima na samoj margini na Starom kontinentu, pobeda bi bila zlatna vredna. Naravno i za sam klub koji želi u Ligu šampiona iako se čini da bi Liga Evrope bila prava mera imajući u vidu broj ravnoravnih rivala.