Šest decenija od prve titule, što je PSŽ sada, bila je Voša tada

Fudbalski klub Vojvodina danas je obeležio 60 godina od prve šampionske titule.

"Stara dama" je u svojoj istoriji dvaput bila prva države, prvi put 1966. i potom drugi 1989. Od tada, Voša je još u samo dva navrata bila druga na tabeli, a drugi put upravo je bio u sezoni za nama. 

Ali, zato je danas bio poseban dan na stadionu „Karađorđe“, na kom su se okupili članovi prve šampionske generacije. Jer pre tačno šest decenija, 1966. godine, „stara dama“ je podigla prvi šampionski pehar.

Mnogi danas nisu svesni koliko je to bio veliki podvig, kao što mnogi ne znaju niti mogu da znaju da je tadašnja Prva liga bila, kako kažu njeni savremenici – „peta najjača u Evropi“.

I kada na to dodamo da je Vojvodina postala PRVA koja je prekinula dominaciju velike četvorke – Crvene zvezde, Partizana, Dinama i Hajduka i ispred njih se popela na postolje, onda da – ovo je baš najznačajniji dan u istoriji naše „stare dame“, navodi se na sajtu kluba.

Tim povodom, Sekcija veterana FK Vojvodina, odlučila je da ga obeleži u svom stilu – svečano, u krugu najbližih, onih koji su još uvek sa nama, uz sećanje i prepričavanje onih koji, nažalost, nisu.

Prisutnima se najpre obratio i član UO FK Vojvodina Petar Đurđev, koji se zahvalio prvoj šampionskoj generaciji na jednom od najvažnijih podviga u istoriji „stare dame“.

"Čast je danas biti na našem stadionu „Karađorđe“ prilikom obeležavanja jednog od najvažnijih momenata u istoriji našeg kluba. Kada su momci u belo-crvenom predvođeni Vujadinom Boškovom i Brankom Stankovićem uspeli da učine nemoguće, a to je da sruše mit o velikoj četvorki i donesu prvu titulu državnog šampiona u Novi Sad. Vojvodina je jedna od retkih klubova koja je igrala u carevini, kraljevini i republici i u tih 50 godina trajanja od 1914. godine mnogo je uradila za jugoslovenski fudbal. Tu pre svega mislimo na generaciju koja je igrala krajem četrdesetih, kao i ona koja se prozvala zlatnom koja nije uspela da osvoji titulu u pedesetim godinama. I onda se pojavila ta generacija, koja je napravila ogroman podvig. Uspela ne samo da sportski obraduje Novi Sad, već i da otvori put ostalim klubovima u staroj Jugoslaviji da dođu do šampionskog trona. Ta titula je potvrđena i značajnim učešćem u Kupu šampiona, kada je ova generacija ispala u četvrtfinalu. Taj podvig iz 1966. i danas odjekuje hodnicima sećanja našeg kluba, i prikazuje da je uspeh moguć i generaciju intelektualaca, koji su ponosno nosili taj dres, koji nikada nisu pomišljali na finansijski momenat, već da budu dostojni istorije, slave i tradicije našeg kluba i da reprezentuju Novi Sad. Želim da ih sve pozdravim i da se zahvalim što su učinili za sve nas i da svim našim navijačima čestitam ovaj važan datum", rekao je Đurđev.

Počasni predsednik Sekcije veterana Vasa Pušibrk biranim rečima se obratim svim prisutnima.

"Razgovarao sam sa našim Silvesterom Takačom, našim najboljim igračem iz te generacije, koji je pozdravio sve prisutne danas. On je rekao da smo igrali moderan fudbal, igrali smo presing i nismo dozvoljavali našim rivalima da nas napadnu. Takač kaže da smo mi igrali tada moderan fudbal, baš kao što danas igra Pari Sen Žermen. Imali smo snage da napadamo i da se branimo, imali smo sjajnog golmana našeg Iliju Pantelića i na kraju smo igrajući moderan fudbal, sa mnogo kondicije i osvojili smo tu prvu šampionsku titulu. A ja želim da mi doživimo i tu treću šampionsku titulu", rekao je Pušibrk.

Nakon toga, uručeno je sedam plaketa preostalim živim igračima ili njihovim zastupnicima, a to su – Silsvester Takač, Vasa Pušibrk, Radivoj Radosav, Afolf Lambi, Đorđe Milić, Rajko Aleksić i Anđelko Marinković. Posebnu plaketu dobio je doktor Mića Stanišić, koji je bio i doktor prve šampionske generacije, a danas ima 95 godina.

"Lepa sećanja. Bili su zdravi, nisu se mnogo povređivali, jer su živeli sportski, pa sam i ja imao manje posla nego lekari u drugim klubovima. Bilo mi je lepo, iako je bilo i teško, putovali smo mnogo, po Jugoslaviji i po svetu. Sećam se i da smo išli i u Meksiko i sve su to lepa sećanja. Živi smo još uvek, žao mi je što nas nema više među živima", poručio je 95-godišnji lekar prve šampionske generacije.

Silvester Takač se javio na video poziv i potvrdio reči Vase Pušibrka, da je tadašnja Voša bila kao sadašnji – Pari Sen Žermen.

"Najbitnije je to što smo bili šampioni. U to doba smo igrali moderan, kao što danas igra Pari Sen Žermen. Oni su do sada imali tri najbolja igrača na svetu Mesija, Embapea i Nejmara, a sa njima nisu uspeli da osvoje ni titulu u Francuskoj, a kamoli u Ligi šampiona. Posle su postali jak kolektiv, igrali su kao jedan, međusobno su se čuvali i pomagali, kao mi u toj šampionskoj sezoni", rekao je Takač.

Na red je došla i slavljenička torta sa brojem 60, u bojama naše Vojvodine, a onda i premotavanje sećanja na podvig koji se eto već šest decenija prepričava kao jedan od najvećih u istoriji, ne samo Vojvodine, već i našeg fudbala.