Sparta - Strah od Srba, sećanje na '66 i Pavel Vrba

Partizan je dobro prošao na žrebu za Ligu konferencija, ali samo zato što su izbegnuti timovi poput Marseja, PSV-a i Lestera.

Sparta je protivnik koji je po meri, kada gledamo odnos snaga, veličine kluba, kvaliteta igrača je apsolutno tim sličan Partizanu.
Trenutno su u dobroj formi, vezali su četiri pobede (tri u domaćem prvenstvu i jednu u Ligi Evrope). Ipak, Lion i Rendžers su bile ekipe koje su prejake za njih, pa su sreću potražili u Ligi konferencija gde im je protivnik naš Partizan.

Nemaju neko ime koje se izdvaja, uglavnom su sastavljeni od čeških fudbalera, dopunjeni su sa malo igrača iz inostranstva.
Možda i najbolji fudbaler tima jeste Jakub Pešek, mladi Hložek je neverovatan potencijal, Pulkrab je dobar strelac. Ipak, prvo lice ovog tima jeste - Pavel Vrba.

Sećate ga se sigurno, radi se o fudbalskom stručnjaku koji je Viktoriju Plzenj napravio na strašnu ekipu koja je bila ozbiljan rival svima, pa i onim najjačim timovima u Evropi. Radi se o nekom ko zna kako protiv Partizana, setimo se poslednjeg proleća (ili bolje rečeno, kraja zime) crno-belih u Evropi kada su poraženi upravo od Viktorije sa Vrbom na čelu.

Nešto opširnije o Pavelu Vrbi ste mogli da čitate kod nas OVDE.

Uglavnom, Vrba već ostavlja svoj pečat, njegova Sparta daje veliki broj golova, evo u prethodnom kolu češkog šampionata su dali čak pet.

Igraju sa četvoricom pozadi, uglavnom, Pešek je odličan po desnoj strani napada, Dokal je možda i najveće ime na sredini terena gde gazduje.

Ipak, postoji nešto što Spartu nikako ne čini favoritom protiv Partizana, a to je barijera kada naiđu na klubove sa ovih prostora. Sećate se poslednja dva dvomeča, izbacio ih je Spartak iz Subotice, prethodno su zaslužni za veliki rast Crvene zvezde u Evropi, nekako utakmice protiv Sparte predstavljaju početak uzlazne putanje ekipe koju je tada vodio Vladan Milojević.

Oni najstariji navijači Partizana se sećaju dvomeča protiv Sparte 1966. godine u okviru Kupa šampiona, iste one godine kada su crno-beli igrali finale protiv Real Madrida.

Tada je Partizan u Pragu poražen sa 4:1 (igrali bez Šoškića, Bajića, Bečejca, Kovačevića i Galića koji je služio JNA). U revanšu u Beogradu, pred 50 hiljada navijača gde se ulazilo i uz pomoć konopaca na stadion, bilo je 5:0 za Partizan u jednoj od najvećih pobeda crno-belih u istoriji.

Ne bi navijači Partizana imali ništa protiv ni da se sada ponovi isto, s tim što se fudbal nekada voleo daleko više nego danas...