Srbija - Novi pokušaj

Znate sve i sami. Novi početak, nova šansa, okrećemo se novom ciklusu, naučili smo iz grešaka, “oko reprezentacije duvaju novi vetrovi”, mlade snage, gledamo napred...

Matrica je ista, godine su pojeli skakavci, Srbija je realno daleko od bilo kakvih ozbiljnih stvari u fudbalu, nismo uspeli da se plasiramo na dva EP na koja zbog sistema takmičenja bukvalno može svako.

Ne preterujemo, pogledajte spisak učesnika na prethodnom i na ovom koje će biti održano sa dve godine zakašnjenja, danas svi igraju fudbal, osim nas. Ne samo da smo uspeli da ispadnemo od Škotske koja je zaboravila gotovo kada je igrala poslednji put, već smo uspeli da izgledamo tehnički inferiorno u odnosu na “Tartan Bojse”. To čak ni sami Škoti, recimo njihov najveći pisac Irvin Velš (gledali ste Trainspotting, ako niste čitali) ne mogu da veruju, zapitao se te večeri da li je njegova reprezentacija Brazil.

To malo više govori o nama, malo manje o rivalu, svejedno, kao i obično, kad se raspadnemo, pokulja prljav veš, pa onda saznamo ono što smo već znali, da selektor nema autoritet, da su igrači bili protiv smene Muslina, da je situacija u svlačionici loša, da su neki igrači naknadno pozivani na pritisak od strane menadžera, ma sve smo znali.

Novi je selektor, on je jedan od Srba koji je najbolje igrao fudbal ikada, Dragan Stojković Piksi, u Japanu je napravio veliku karijeru, radio je kao trener u Aziji, bio dugogodišnja želja saveza. Sada je tu, odmah je krenuo da priča o novom pristupu, o tome da treba da se gine za dres sa državnim grbom. Moramo da se ne složimo, treba da se igra, ginućemo neki drugi put. Valjda se podrazumeva da u svakoj utakmici daš sve od sebe, to je preduslov, a ne ishodište.

Ipak, hajde da vidimo šta Piksi nudi?

On je na startu otpisao neke igrače, pre svega staru gardu, nema više kapitena Kolarova, Milivojevića koji je i ranije ispadao “crna ovca” iako se radi o poštenom momku i jednom koji je progovorio kada je trebalo, nema ni gotovo zaboravljenog Ljajića, ali ni Maksimovića koji je igrao odlično u klubu i gotovo uvek slabije u reprezentaciji. Nemanja Matić se oprostio, pa krećemo u novi ciklus bez nekih dobro poznatih lica, na spisku su Račić, Ilić, Gajić, Petković, debitanti koji će stasavati uz one iskusnije.

Rehabilitovan je Živković koji je pronašao sebe u Grčkoj, nova zvezda je Dušan Vlahović koji igra sjajno u Fiorentini. Jović je otišao iz Reala, ali nije dobio očekivanu minutažu u bivšem klubu Ajntrahtu, Mitar greje klupu u Fulamu.

Neizvesno je ko će sve doći na mečeve sa Republikom Irskom, Portugalom i Azerima, treba za desetak dana odigrati tri utakmice, možda i rešavamo sudbinu u prve dve kod kuće.

Ako nam zamerate da smo pesimisti, pa optimisti su samo neobavešteni pesimisti, toliko puta reprezentacija je razočarala, toliko puta su okretali drugi list da niko ne treba, niti je trebalo da daje blanko poverenje.

Ako ima sreće u ovoj užasnoj pandemiji je to što će tribine biti prazne, mišljenja smo da bolje igraju kada ne čuju vređanje sa tribina. Kada je Srbija u pitanju, ne postoji kult, jer kult se stvara rezultatima, a ne proglasima preko medija.

Prvi rival Republika Irska, u sredu od 20:45.