Srpski fudbal (još) nije mrtav

Srpski fudbal je dosadan, predvidiv i ishodi utakmica su unapred poznati.

Floskula koja se ne samo godinama, već i decenijama iznosi kada se ocenjuje kvalitet domaćeg fudbala koji možda nije na samom evropskom i svetskom vrhu, ali je jedini kojeg imamo.

Bolji svakako nemamo i treba ga prihvatiti takvog kakav jeste, uz sve moguće napore da postane još bolji, kvalitetniji, lepši i neizvesniji.

Ako ništa drugo, za ovo potonje pobrinuli su se ove sezone upravo sami klubovi, neretko na udaru zbog sumnji u nameštene rezultate i kvalitet igre.

Da li je iko pre početka sezone mogao da pretpostavi da Crvena zvezda u decembru neće biti ubedljivo prva na tabeli, kao i da će Partizan uz sve probleme na terenu i van njega zauzeti lidersku poziciju, bez obzira na činjenicu da ima utakmicu više?

Nije bilo ni mnogo onih koji su predvideli da će Vojvodina u trileru srušiti favorizovanu Zvezdu u Novom Sadu, a još manje istorijsku pobedu Javora protiv beogradskih “crveno-belih” za koje Radovan Ćurčić očigledno ima streptomicin.

Fudbal koji igra Železničar iz Pančeva pod vođstvom Radomira Kokovića uvek je zanimljiv za gledanje, pa ni ne čudi odluka selektora Veljka Paunovića da upravo “Dizelka” bude jedan od timova koji će ispratiti uživo.

Ko je mogao da veruje da će jedan Radnik iz Surdulice igrati zanimljiv i poletan fudbal kojim će doći do situacije da se bori za plej-of u prvoj sezoni po povratku u Super ligu Srbije?

Radnički iz Kragujevca i TSC, timovi projektovani za neko od mesta u Evropi, nalaze se u velikim problemima i to u sezoni koja će značajno smanjiti broj klubova u Super ligi, dok je sudbina istinskih fudbalskih velikana u okvirima granica naše zemlje poput Napretka, Spartaka i niškog Radničkog još neizvesnija.

Šta tek reći za ovogodišnje izdanje Kupa Srbije, takmičenje koje su mnogi već “sahranili”, a koje nam iz godine u godinu donosi sve brojnija iznenađenja?

Drugoligaši su došli glave Partizanu, Čukaričkom, kragujevačkom Radničkom, TSC-u iz Bačke Topole, lučanskoj Mladosti i Napretku dok je srpskoligaš Budućnost iz Dobanovaca napravio veliki podvig eliminacijom OFK Beograda, pa je za “nagradu” dobio priliku da se izmeri sa Crvenom zvezdom.

Naravno, svi ovi rezultati nisu pokazatelj, još manje garant kvaliteta fudbala koji se igra od Subotice do Prizrena, sumnjivih radnji biće uvek, kao i gotovo svuda u svetu, ali možda je vreme da odbacimo negativne predrasude i srpski fudbal pogledamo drugačijim očima.

Možda smo zbog loših iskustava iz prethodnih godina ušli u svojevrsnu paranoju da je “sve namešteno i da se sve zna”, međutim kada je reč o domaćem šampionatu ove sezone, zanimljive i neočekivane rezultate viđamo gotovo u svakom kolu.

Reprezentacija Srbije doživela je neuspeh u kvalifikacijama za Mundijal, evropske kvalifikacije nisu prošli Partizan, Radnički Kragujevac i Novi Pazar, dok se Zvezda dokopala Lige Evrope tek nakon eliminacije iz borbe za Ligu šampiona - sve su ovo validni argumenti koji idu u prilog oceni da se fudbal u našoj zemlji nalazi u padu, ali nije sve tako apokaliptično.

Srpski fudbal (još) nije mrtav.