Stamenić: ''Zvezda je moja kuća, kao da sam ceo život ovde...''

Uz Petera Olajinku, Marko Stamenić je jedno od prvih pojačanja koja je uprava Crvene zvezde još zimus kaparisala.

I, iz onoga što Stamenić pokazuje na pripremnim utakmicama, utisak je da crveno-beli nisu pogrešili njegovim izborom.

On već pokazuje da se brzo i lako adaptirao na novu sredinu, a to je i sam naglasio u razgovoru za klupski sajt posle jučerašnjeg ubedljivog trijumfa na ''Pari kupu'' u Sankt Peterburgu protiv Nefčija (4:0).

''Naravno da smo zadovoljni što smo uspeli da pobedimo u dve veoma važne utakmice na turniru. Ostala je još utakmica protiv Fenerbahčea i bilo bi lepo da osvojimo 'Pari kup'. Ipak, cilj ovog turnira je da se uigramo što bolje, kako timski, tako i individualno da uhvatimo formu i mislim da nam dobro ide. 

Lično, osećam se sjajno, kao da sam ceo život u Zvezdi. Zaista, ovo je moja kuća, tako su me dočekali i stručni štab i saigrači, a na terenu imam utisak kao da ceo život igram u Zvezdi. To mi je izuzetno važno, srećan sam što sam došao u pravu sredinu i radujem se onome što sledi'', izjavio je Stamenić.  

Oduševljen je i stručnim štabom i načinom na koji Barak Bahar i njegovi pomoćnici rade sa igračima.
 
''Zadovoljstvo je raditi sa stručnim štabom kakav je ovaj. Sviđa mi se što su svi posvećeni detaljima, radimo na finesama i kada je reč o napadu, ali i odbrani. Važno je da je komunikacija dobra kako bi uspeli da se adaptiramo na ono što se traži od nas. Zaista, sve funkcioniše perfektno'', rekao je on.
 
Možda je previše rano za prognoze, ali utisak je da će ova Zvezda imati šta da pokaže i u Ligi šampiona.
 
''Svi razmišljamo o Ligi šampiona, i u skladu sa Zvezdinom istorijom, znamo da navijači imaju velika očekivanja od onoga što sledi. To je sve normalno. Hvala im na podršci, kako u Užicu, tako i u Sankt Peterburgu. Ipak, moram da kažem da jedva čekam da zaigram na Marakani. Gledam klipove navijanja i zaista se radujem što ću imati priliku da zaigram pred Zvezdinim navijačima''.
 
Odlična atmosfera u ekipi je još jedan od preduslova za dobar rad i dobre rezultate.
 
''Najviše mi oko adaptacije pomaže Mitrović, ali sa svima sam dobar. Tu je i Glazer, obojica smo novajlije, cimeri, družimo se. U autobusu sedim sa Mijatovićem, on me najviše uči srpski, jer mu engleski nije baš dobar, ali uspevamo da se sporazumemo. Stalno se smejemo, mnogo dobar momak. Za sad znam osnovne reči poput - hvala, dobro veče, jače - to mi je otac stalno govorio kada sam bio mali i trenirao.
 
Nađe se slobodnog vremena, iako se zaista radi na visokom nivou. Ipak, volim da obilazim grad, da šetam, opuštam se tako. Svidela mi se mnogo i Srbija, bio sam u Novom Sadu, to je rodni grad mog oca, tamo imam rodbinu. Takođe, i Beograd je fantastičan, deluje da se stalno nešto dešava. Ljudi su vrlo gostoljubivi'', poručio je on.
 
Ipak, nedostaje mu porodica za koju je veoma vezan.
 
- Najviše mi nedostaje porodica, ali uspevamo da se čujemo telefonom, uprkos tome što su u drugoj vremenskoj zoni - istakao je Stamenić.