Stanković ponovo izbegao usku liticu, više nije slučajnost

Od svog dolaska u Crvenu zvezdu, ime Dejana Stankovića isprepletano je kritikama i pohvalama.

Ne čudi, tek je na početku svoje trenerske karijere, pritisak u sredini u kojoj radi je ogroman i rezultati moraju biti instant. Ili će biti tako ili si bivši, nebitno kakvo si ime stvorio u svojoj karijeri. Tako je, tako će i ostati.

Za dve godine koliko je na klupi Crvene zvezde, Dejan Stanković je sa svojim timom napravio neke čudesne rezultate i imao predstave kojima bi pozavideli i bogatiji i veći. Bilo je i onih manje lepših momenata. Jedan dan slaviš u Milanu, sledeći izgubiš u Surdulici... To je fudbal, to je život.

Ipak, ne možemo, a da se ne otmemo utisku da je napredak Dejana Stankovića zapažen, a protiv Partizana je još jednom pokazao da studiozno ume da pistupi i izvrši zahteve jedne velike utakmice.

Odlična priprema duela sa najvećim rivalom omogućila je Crvenoj zvezdi sigurnu, a kasnije će se ispostaviti i pobedonosnu prednost u 166. večitom derbiju čime je njegov tim došao na svega dva poena zaostatka u odnosu na Partizan. Ponovo je rešio da iznenadi i u startnih 11 uvrstio je Slavoljuba Srnića nasuprot očekivanjima da će Gelor Kanga biti usamljen na sredini sa Sekuom Sanogom. Umesto toga, Gabonac je delovao i u vezi izlazio je na desno krilo zarad bitnih lopti i duela koji su "sekli" igru i "cepkali" vreme, a usput nervirali protivničke igrače.

Odlučio je da levo započne Mirko Ivanić, što Zvezdinoj "četvorci" ponajviše odgovara, uz mesto iza napadača, dok je Aleksandar Katai manevrisao isprva desno, a potom kroz sredinu gde se povlačio do centra kako bi preuzimao organizaciju igre. Uz pomoć Slavoljuba Srnića koji je ponovo činio "nevidljivi" deo posla, Zvezda je prenosila loptu na protivničku polovinu i vrlo lako probijala prvi defanzivni blok rivala. Saša Zdjelar je imao meč za zaborav, a ništa bolje nije delovao ni Miloš Jojić što je olakšalo posao crveno-belima da kreiraju.

Bilo je bitno i korišćenje Milana Rodića na levom krilu koji je, osim što se konstantno ubacivao iz drugog plana i birao inteligentna rešenja iz kojih su proistekla oba pogotka, neretko bivao "treći štoper" i skidao duge lopte igrača Partizana. Rikardo i Jović su bili nemoćni. Stanković je lepo reagovao u drugom delu igre i u 67. minutu ga zamenio Radovanom Pankovim ne bi li osvežio defanzivu. Ideja Zvezde bila je jasna u drugom poluvremenu, neki bi rekli i "kukavička" da brani stečenu prednost, ali Stanković nije želeo da riskira i odluka da igra nešto povučenije mu se isplatila. Gelor Kanga je u tome imao krucijalnu ulogu. Gabonac je bio zadužen da sabotira igru rivala na sve načine. Krao je vreme kad god je mogao, padao, tražio kontakt, a naposletku iznudio crveni karton Saše Zdjelara. Veliku ulogu imao je i Seku Sanogo koji je igrao "flaster" nad Bibarsom Nathom. Izraelac nije mogao da uradi apsolutno ništa.

Dragović je bio limitiran u izgradnji napada zbog pozicioniranja igrača Partizana, ali je Eraković odlično izneo taj segment igre, a usput i pratio svog iskusnijeg kolegu iz poslednje linije i ponovo ispunio poverenje Dejana Stankovića.

Postavka je bila odlična. Nije čekao rivala, već je napao od samog starta znajući da nema šta da izgubi, posebno ne pred svojim navijačima. A kada njegovi igrači odgovore na sve zadatke, očigledno strepnje nema.

Tako zaključujemo da Stanković više ne pobeđuje "slučajno" u utakmicama od velikog značaja. Postoje manje lepi dani za svakog, a za Stankovića i njegove momke juče takav nije bio. Usput, protekao je još jedan prvenstveni derbi u kojem je ostao neporažen protiv Partizana. I to valjda nešto dokazuje...