Stankovićevi tihi heroji

Kada se misao "idemo da damo sve od sebe i probamo da osvojimo bod", pretvori u pobedu, onda se spava kao nikada pre. Onda se u kući zaborave sve nedaće jer znaš da su svi ostavili sve i uspeli sa nagradom da izađu iz šume iz koje je teško izaći normalan.

Crvena zvezda je, kada se sve sabere i oduzme, bila bolji i konkretniji rival na stadionu u Razgradu. Stanković je morao da improvizuje uništen povredama ključnih fudbalera. Gurnuo je u vatru i dao traku Strahinji Erakoviću, što nije mala stvar. Sanogo je igrao u štoperskoj liniji i brinuo o "Čupi" i Pankovu, a ispred njih je za "prljav posao" bio zadužen Slavoljub Srnić.

Mnogi su bili u ovoj ulozi i pre, nije da im je omiljena i da se tu najbolje snalaze, ali okolnosti su ih primorale da se predaju zadatku koji je odrađen za čistu peticu.

Posed je prepušten rivalu, ali kada god bi crveno-beli dospeli do lopte, bila bi to situacija iz koje se mogala kreirati gol-prilika.

Milan Rodić je obavljao izvrstan posao na levom beku. Konstantno ga je bilo na oba kraja terena i pravovremenim dolascima u fazu napada, te preciznim i oštrim centaršutevima zadavao je muke, pre svega, Sisinju na toj strani igrališta, a potom i ostatku odbrane Ludogoreca.

Stanković je dobro posložio sve ono što je imao na raspolaganju. "Osetio" je da će leva strana morati mnogo više da se upotrebljava, a Milan Rodić mu je to isporučivao na maestralan način odigravši jednu od najboljih partija u sezoni. Evropa mu prija ove sezone - gol Bragi, a sada i epitet jednog od igrača utakmice.

FK Crvena zvezda

Morao je Dejan Stanković da bude hrabar i jeste to bio, poput mnoštvo puta u svojoj igračkoj karijeri. Sada je imao jedan od najtežih ispita u trenerskoj i položio ga je. Veliki teret bio je na leđima Strahinje Erakovića. Igrati kao starter u ovakvoj utakmici sa 20 godina, pritom imati traku oko ruke. San snova za njega, ali Stanković je znao da je to način na koji može podići samopouzdanje popularnom "Čupi" i da će to biti enorman "bust" za njega. Tako i bi, a izuzev greške u poslednjih desetak minuta, izdanak Zvezdine škole se dobro nosio sa igračima poput Despodova, Sotirijua, Žozuea Sa... Za tako nešto, može da se zahvali i Sekuu Sanogu koji je popunjavao sve rupe, bio siguran i miran sa loptom i baš kao Slaboljub Srnić, izrastao u jednog od tihih junaka ovog dvoboja.

U "vatru" je bio bačen i Zoran Popović, golman velikog kvaliteta sa manjkom minutaže. Milan Borjan ju je odavno zaradio, Miloš Gordić je nova generacija, ali Zoran Popović je jedan od najboljih čuvara mreže u Srbiji. Ne braniti od maja meseca, stajati po prvi put na golu u grupnoj fazi evropskog takmičenja i biti siguran - nije ni malo lako. Sve to pošlo je za rukom Popu i još jednom je kupio "delije" svojom predstavom. 

Gelor Kanga je imao svoj "bljesak". Nekada bude potpuno sumanut, a nekada to izgleda ovako. Golčina, a da mu je neko pre pet godina rekao da će učiniti isto u momentu u kojem je to uradio sinoć, verovatno bi temperamentni Gabonac imao šta da mu kaže. Sazreo je i kao igrač i kao čovek za sve to vreme. Promenio destinaciju i vratio se "kući". Ovde je šerif.

Ne treba zaboraviti ni Milana Pavkova koji je po ko zna kojim putem svojim ulaskom uneo potpuni preokret u ovaj meč. Asistencija koja se dogodila sasvim slučajno (ili ipak nije?), kreiranje prostora i šansi za saigrače i iznuđen crveni karton. Čovek koji naprosto obožava da se nađe u podređenoj ulozi i da sa klupe piše istoriju. 

Svako od igrača Crvene zvezde iz prethodne večeri zadužio je klub na svoj način. Svi su imali svoje odlične momente i one malo manje dobre, ali istina je da su "poginuli" za dres kući vratili tri velika boda.