Tadija Samardžić: "Nije odluka, ja sam Srbin"; Materaci: "Prabaka bi bila ponosna"

Fudbalski savez Srbije nedavno je objavio da su novi članovi kadetske (U17) selekcije Srbije postali Tadija Samardžić i Đanluka Materacija.

Tadija Samardžić nastupa za mladi tim Herte, radi se o mlađem bratu A reprezentativca “orlova” Lazaru Samardžiću, a u intervjuu za sajt FSS osvrnuo se na svoju odluku da ponese dres Srbije.

”Nije baš bila odluka, jer ja se osećam kao Srbin, baš kao i moj brat (Lazar), koji igra za reprezentaciju. Tako da, to je više bio lični osećaj. Svi su bili ponosni na mene, odmah su mi čestitali kada su saznali. Kada mi je tata rekao za poziv u reprezentaciju, odmah sam nazvao brata i rekao mu da počinjem da igram za reprezentaciju Srbije. Odmah me je posavetovao da samo igram onako kako umem, rekao je da će sve biti dobro.

Prvo želim da se zahvalim rukovodstvu, selektoru, stafu i svim ljudima koji su omogućili da dođem ovde i igram za reprezentaciju. Moj cilj je da pobedim sve što mogu sa Srbijom, kao što su generacije pre nas osvajale Svetsko i Evropsko prvenstvo. Zašto ne bismo i mi? Mi kao Srbi imamo talenat i imamo mentalitet, smatram da ako napredujemo možemo mnogo toga da postignemo”, smatra Tadija koji je već stigao da se upozna sa Đanfilipom Materacijem.

”Sedeo sam već sa Đanfilipom, dobro smo se upoznali po dolasku ovde. Za ovo kratko vreme, dobro smo se uklopili.”

Svoje impresije po dolasku u SC FSS izneo je i sam Materaci, momak koji trenutno nastupa za Lacio.

“Nadam se da ću brzo naučiti jezik i da ćemo ove intervjue moći da radimo na srpskom. Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbuđen i mnogo srećan. Srbija spada u red velikih reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu čini me izuzetno srećnim. Porodica i koreni su uticali mnogo. Moja mama, baka, prabaka… svi su mi pričali najlepše o Srbiji, učile me jezik, pesme, tradiciju. Često smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku. U mojoj porodici se puno priča o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. Želja mi je da postanem Srbin 100%, tako da se neki ljudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle", kazao je Đanluka, a potom i otkrio kako je došlo do poziva.

"Ljudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ništa znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovanje Srbije. Kada mi je tata preneo detalje razgovora, bio sam presrećan. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest. Spreman sam da krenem i na časove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je važno da se što pre prilagodim novoj sredini, da se integrišem i budem deo grupe. Znam neke reči - kako si, ja pričam srpski, razumem, kuća… I još mnogo drugih reči. Moja prabaka je bila sjajna žena. Prava Srpkinja. Mnogo mi je pričala o Srbiji i Beogradu. Da može sada da me vidi u opremi Srbije, nema sumnje da bi bila presrećna”, ponosno je dodao Đanluka Materaci.