Tomane: "Dominiramo!"

Za one Zvezdase koji zele da saznaju pravu istoriju naseg kluba, a ne onu koju su nam nametnuli crveni partizani.

Zvanično beše ovako…

Ideja o osnivanju krenula je na inicijativu Gradskog odbora USAOS-a Beograda i tokom februara, ratne 1945. godine vršene su pripreme za osnivačku skupštinu. U planu je bilo formiranje Omladinskog Fiskulturnog Društva (OFD) koje bi bilo sastavljeno iz raznih sportskih sekcija. Konačno, osnivačka skupština održana je 4. marta 1945. godine u zgradi starog DIF-a u Deligradskoj 27. Na osnovu sećanja osnivača, sala u kojoj je održana Osnivačka skupština bila je sa polomljenim staklima na prozorima, dok su se u daljini i dalje čuli topovi sa sremskog fronta.


Slobodan Ćosić
Glavna diskusija se povela oko dodele imena budućem sportskom „čedu“. Postojali su brojni predlozi: Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva,… Međutim kao kumovi zvanično se vode Slobodan Ćosić i


Zoran Žujović
Zoran Žujović. Ćosić je dao predlog:

– Da naše društvo nazovemo „Zvezda“?

Na taj predlog reagovao je Žujović:

– Odlično. Samo kada je Zvezda, neka bude Crvena zvezda!

I tako je rođen sportski kolektiv koji je danas bez premca u ovom delu Evrope. Još istog dana, fudbalska sekcija odigrala je i svoju prvu utakmicu. Protivnik je bila ekipa Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a, a Crvena zvezda je slavila rezultatom 3:0. Prvi strelac za novonastali klub bio je Kosta Tomašević, koji je na tom susretu postigao ukupno dva pogotka, dok je jednom strelac bio Pečenčić. Crvena zvezda je svoj prvi susret odigrala u sastavu: Golubičić (Popadić), Stanković, Filipović, Jovanović, P. Veličković, Šapinac (Stokić), Spasojević, Tomašević, Pečenčić i Horvatović.

Istovremeno fudbalskoj sekciji je dodeljen i stadion predratnog kluba SK Jugoslavija.

Upravo taj podatak govori o delu istorije našeg kluba koji je tokom prethodnih gotovo 75 godina uspešno skrivan od sportske javnosti. Iz tog razloga istorija Crvene zvezde mora se predočiti na pravi način, protkana istorijskim činjenicama.

6. avgusta 1913. godine u restoranu „Kasina“ u Beogradu je osnovan klub SK Velika Srbija. Bio je to klub za koji se može reći da je nastao iz „disidenstva“. Najzaslužniji za nastanak kluba bili su Danilo Stojanović i budući večiti rival BSK (današnji OFK Beograd). Danilo Stojanović, poznatiji kao Čika Dača, zbog sukoba sa rukovodstvom BSK-a osnovao je novi klub kome su pristupili igrači kluba „Slavija“ sa Vračara, a klubu su pristupili i neki fudbaleri BSK-a i kragujevačke Šumadije. Pored njih SK Velika Srbija je imala i tri stranca. Edvard Mifek, Vencel Petrovicki i Lojda Mahek bili su češki internacionalci koji su obukli dres novog kluba. Prvi susret SK Velika Srbija odigrala je protiv ekipe BSK-a i poražena je rezultatom 2:0. Prvi susret je pratilo oko 1.000 navijača, a treba napomenuti da su fudbaleri SK Velike Srbije nosili zelene dresove.

Usled početka I svetskog rata, SK Velika Srbija je prekinula svoj rad, a funkcionisanje kluba nastavljeno je 1919. godine, ali pod novim imenom SK Jugoslavija. Prvi susret odigran je protiv ekipe engleskih mornara i proslavljena je ubedljiva pobeda od 9:0. Po prvi put, klub je nastupio u crvenim dresovima. Ubrzo je klub dobio i svoj grb. U gornjem delu bio je štitpodeljen dijagonalno na crvenu i belu boju oko kojeg je postojao venac sa metalnom pločicom na kojoj je bilo ispisano ime kluba. Upravo taj štit kasnije je dodatkom crvene zvezde izabran za grb FK Crvena zvezda.

Još od osnivanja 1913. godine, SK Velika Srbija, pa kasnije i SK Jugoslavija svoje mečeve igrala je na malom stadionu koji se nalazio na uglu ulica Bulevara Kralja Aleksandra i Ruzveltove, na mestu gde se danas nalazi zgrada tehničkih fakulteta. Taj stadion je 1919. godine proširen i pridodata mu je


Stadion SK Jugoslavija na mestu na kome se nalazi današnja "Marakana"
atletska staza i teniski tereni. Tokom 1925. godine, stadion je srušen, a SK Jugoslavija je dobila novu lokaciju za izgradnju znatno većeg stadiona. Lokacija je bila Topčider, Ulica Ljutice Bogdana 1a. Lokacija na kojoj se danas nalazi i „Marakana“. Novi stadion sa čak 30.000 mesta zvanično je otvoren 24. aprila 1927. godine. A poslednja utakmica na tom stadionu odigrana je 27. decembra 1959. godine kada su se sastale ekipe Crvene zvezde i Novog Sada, a zatim je započela izgradnja današnjeg stadiona FK Crvena zvezda.

Klub SK Jugoslavija je pred početak II svetskog rata promenio ime u SK 1913 u čast datuma osnivanja kluba, a tokom ratnih strahota od aprila 1941. do 1945. nije funkcionisao. Završetkom rata veliki broj predratnih fudbalera, kao i stadion SK Jugoslavija prešao je u ruke FK Crvena zvezda.

SK Jugoslavija je dva puta bila i šampion Kraljevine Jugoslavije i to 1924. i 1925. godine, dok je 1926., 1930. i sezone 1934/35 bila vicešampion.

Da li svi podaci, kao i evidentan kontinuitet vezan za fudbalere, stadion i grb, dovoljno govore da je u pitanju samo jedan klub koji je do sada kroz istoriju četiri puta menjao ime.

– SK Velika Srbija (1913 – 1919);

– SK Jugoslavija (1919 – 1941);

– SK 1913 (1941 – 1945) i

– FK Crvena zvezda (od 1945. pa do večnosti)

O ovom pitanju treba povesti javnu raspravu i pokazati da naša Crvena zvezda ima korene koji potiču još od početka XX veka. Zbog svega toga svi Zvezdaši će 6. avgusta 2020. proslaviti 107 godina od osnivanja našeg kluba. Ipak je to pravi datum kada se rodilo naše „čedo“, a ako budemo složni i uporni tog dana će na zgradi restorana „Kasina“ u Beogradu osvanuti i tabla koja će i buduća pokoljenja informisati da je tu i na tom mestu, davne 1913. godine formiran današnji klub koji je 1991. godine postao vladalac i Evrope i cele planete.

Ja se pitam zbog cega je tebe Bog nagradio da nosis dres jedne evropske i svetske, a nase srpske Zvezde.

TomaNe već zna se ko dominira u srpskom fudbalu zato nam lige i reprezentacije liče na njega i na njegovu zvezdu.

Lakp je dominirati na utakmicama gde protivnik mora da secsklanja ili te sudija pogura...zato protiv Partizana nema pobede vec godinama a u Evropi sluzite za sprdnju