Tursko gostoprimstvo na delu – Emre nam je kuvao čaj, pričao o Žocu i o tome zašto Zvezda pobeđuje Trabzon

Ostavimo sa strane bogataše, elitni fudbal i zdanja od po nekoliko desetina i stotina miliona evra. Realnost većine nas je tu negde ispod stadiona „Šenol Guneš“ u istoimenom kompleksu koji se sastoji od brojnih terena gde se neguje isti sport, a opet toliko drugačiji.

Tamo gde se koristi desetak lopti čitave sezone (ili dve, tri), gde se dresovi neretko peru na ruke, gde se fudbal igra isključivo iz ljubavi, gde te domaćini dočekaju šoljicom svog tradicionalnog pića – čaja.

Predstavljamo vam Soguksuspor, amaterski tim koji i kao takav ima infrastukturu na kojoj bi mu pozavideli srpski prvoligaši (da ne preterujemo do superligaša).

 Posle obilaska stadiona „Šenol Guneš“ zašli smo u propratne objekte kompleksa na periferiji Trabzona kako bismo istražili šta se tu nalazi. I, odmah kod prvog – premija. Gospodin u sportskoj trenerici i papučama primetio je da se stidljivo šunjamo kraj ograde pokušavajući da virnemo šta se iza nje zbiva, te nas na, turskom upitao nešto samo njemu znano.

Sporazumesmo se nekako, vala i ta tehnologija je danas toliko napredna... Gospodin po imenu Emre radio je čak 24 godine kao ekonom Trabzona, a sada isti posao, sa podjednakom ljubavlju obavlja u Soguksusporu lokalnom timu koji se takmiči u amaterskom opštinskom rangu fudbala. Jedna tribina, velika i nova, respektabilan travnjak i ljubav prema fudbalu. Šta čoveku više da treba?

Rekli smo mu kojim smo poslom tu, na šta nas je on odmah postrojio na omanje, tradicionalne klupe i insistirao da nam skuva turski čaj koji nam je ubrzo bio serviran. Tu su se povele brojne teme, od fudbala, čak i do košarke iako Trabzon nema zavidnu ulogu u tom sportu. Emre smatra da je Crvena zvezda favorit jer je Trabzon u teškim trenucima te da se treneru Abdulahu Avdžiju drma klupa ukoliko ne trijumfuje. Govorio je o izostanku napadača Entonija Nvakaemea koji se otisnuo u Saudijsku Arabiju kod Vuka Rašovića. I Nemanja Milunović je na konferenciji za medije apostrofirao kako je Trabzon slabiji bez Nvakaemea, a njegov odlazak iz kluba je definitivno ujeo za srce sve navijače, pa i Emrea.

O Crvenoj zvezdi znaju štošta. Veličina kluba im je poznata, ali i rivalstvo s Partizanom. Utakmice „večitog derbija“, kako kažu, prate se u Turskoj uz napomenu da i oni imaju svog „dušmanina“ – Fenerbahče. Tu je nastavio da produbljuje priču i preselismo se na košarku. Gde su Partizan i Fener, tu je i Željko Obradović, za kojeg imaju samo reči poštovanja.

Tu negde se i završilo. Uz poslednje srke čaja, uveo nas je u svlačionicu svog Soguksuspora koja definitivno izgleda kao niželigaška, sa opremom spremnom za trening. Pomalo ornuli objekat poseduje čar amaterskog fudbala sa svim svojim esencijama koje se osete pri ulasku u isti. Dresovi, kopačke, ostala oprema, mašine za veš, sušilice, pa čak i sto za masažu. Sve su im obezbedili, njihovo je samo da pobeđuju. Znate onu...

Uz po koju fotografiju, oprostismo se uz obostrane želje sreće na utakmici koja predstoji, pa neka bolji pobedi. Mi znamo ko je apsolutni pobednik za ovo putešestvije u Trabzonu. Emre, čovek koji sa istom dozom sreće i zadovoljstva obavlja svoj radni zadatak i u redovima velikana i u amaterskoj organizaciji.